Generalizacija je zamka u koju svi upadamo, koliko god bili slobodoumni i radoznali – kada uopštavamo i generalizujemo, opasno se približavamo predrasudama i stereotipima, ili potpadamo pod njihov uticaj, a da to i ne primećujemo. Generalizacija spada u kognitivne distorzije – greške u mišljenju, koje pravimo kada neki opšti zaključak izvodimo na osnovu svog ograničenog isksutva, potpuno subjetkivno.
Sigurno ste to primetili – kod drugih, a možda i kod sebe, ako ste pažljivi. Međutim, teško je generalno odbaciti generalizaciju. Kao što ne možemo u potpunosti da odbacimo stereotipe i predrasude. Moramo ih uzeti u obzir i razmisliti o njima – iako površna i (obično) osuđujuća), generalizacija (kao i stereotip) nastaje na osnovu nečeg što se ponavlja i što nije izolovano iskustvo jedne osobe. Možemo i sami izvesti generalizaciju, koju iskustva ljudi oko nas ne potvrđuju, ali najčešće sa svojim iskustvom samo upadamo u generalizaicju koja već postoji – u klopku koja čeka na nas. Doživimo negativno iskustvo sa osobom iz neke specifične grupacije (možda i u specifičnoj situaciji) i sa svojim jednim iskustvom, pridružimo se brojnim ljudima koji su imali ista i slična iskustva.
Šta se dešava? Da li je onda generalizacija lažna ili istinita?
View this post on Instagram
Ni jedno ni drugo – mi nismo izmislili svoje iskustvo (kao ni ostali sa sličnim iskustvima), ali ono nije ni cela istina, jer ima i onih koji su imali sasvim suprotno, pozitivno iskustvo i nikako ne možemo tvrditi da će se svi pripadnici neke grupe ili učesnici u nekoj situaciji ponašati na isti način.
Ipak, koliko god se trudili da zadržimo otvoren stav, da ne donosimo zaključke, da ne osuđujemo i ne generalizujemo, generalizacija nalazi put do našeg nesvesnog uma i stvara uverenje, koje postaje obrazac. Zato je generalizacija zamka – ako nas je neko ko nam se jako sviđao odbio, ili povredio, možemo stvoriti uverenje da ćemo uvek biti odbijeni i da se nikada nećemo sviđati onima koji se sviđaju nama.
Takvo uverenje koristi našu mentalnu snagu i energiju (moć naših misli, čak i kad one nisu svesne) i vezuje se za druga nesvesna uverenja, koja su u nas utisnuta (da nismo dovoljno dobri, da nikome ne možemo da verujemo…) i postaje obrazac koji se uvek iznova ponavlja. Kao da um sam sebi potvrđuje da je u pravu sa svojim generalizacijama tipa „niko“, „nikada“, „svi oni“ i „uvek“.
Kada je u pitanju lična generalizacija, ona je zastupljenija u načinu razmišljanja i svakodnevnom delovanju, nego što shvatamo. Svi stalno upadamo u zamku izvlačenja zaključaka na osnovu ograničenih informacija ili ličnih predrasuda – pretpostavljamo, i verujemo da je to istina, samo zato što mi to mislimo. Vidite, teško je i napisati rečenicu o nekoj raširenoj pojavi, bez generalizacije!
Uticaj prekomerne generalizacije na mentalno blagostanje
Generalizacija stvara kruta uverenja i očekivanja koja možda nisu u skladu sa stvarnošću, što nas može dovesti do negativnog razmišljanja, narušiti naše samopoštovanje i uvesti nas u anksioznost i depresiju.
Preterana generalizacija takođe može ograničiti sposobnost posmatranja iz različitih perspektiva i pronalaženja kreativnih rešenja problema. Prepoznavanjem i izazivanjem svojih generalizacija, možemo negovati otvoreniji i saosećajniji način razmišljanja, što u velikoj meri može poboljšati naše mentalno blagostanje.
Kognitivni procesi na koje se oslanja generalizacija
Na preteranu generalizaciju utiču dva ključna faktora – pamćenje i prošla iskustva. Treba imati na umu da naša sećanja (iskustva) nisu uvek precizna i da se lako mogu iskriviti emocijama i pristrasnostima
Kada naiđemo na novu situaciju ili informaciju, mozak automatski traga za sličnim prošlim iskustvima, kako bi nam olakšao razumevanje. Međutim, ako su naša prošla iskustva ograničena ili pristrasna, na kraju možemo preterano generalizovati i praviti pretpostavke, koje nisu činjenično zasnovane i često su sasvim netačne.
Da bismo stvorili i zadržali što širu perspektivu, potrebno je da preispitujemo svoje zaključke i uverenja, da uviđamo svoje predrasude i nastojimo da svako pitanje razmatramo iz što više različitih uglova.
Pročitajte i ovo: Toksični načini razmišljanja kojih treba da se oslobodite
Pristrasnost potvrde
U kognitivnom procesu prekomerne generalizacije pristrasnost potvrde (težnja uma da sebi dokazuje istinitost postojećih uverenja) igra veliku ulogu. Skloni smo da tražimo informacije koje potvrđuju naša uverenja, a da ignorišemo ili odbacujemo one koje im se suprotstavljaju. Ne preipsitujemo svoja uverenja, obrasce i stereotipe, već ih pristrasno potvrđujemo i time ih osnažujemo.
Naša sećanja na negativna iskustva mogu biti selektivna – fokusiramo se na druge slične negativne slučajve, dok ignorišemo pozitivne interakcije ili dokaze koji osporavaju naša uverenja.
Prepoznajući uticaj pristrasnosti potvrde na naše razmišljanje, možemo aktivno osporiti ove pristrasnosti i tražiti alternativna gledišta, da bismo izbegli preteranu generalizaciju.
Uobičajeni društveni pokretači generalizacija, kao što su katastrofalni događaji, prirodne katastrofe ili nasilje, mogu dovesti do toga da pojedinci generalizuju svoja negativna iskustva i poistovete ih sa čitavim grupama i zajednicama. Na osnovu ograničenih incidenata, mogu stvariti i osnažiti društvene predrasude i diskriminacija.
Isto tako, negativne povratne informacije ili kritike mogu izazvati preteranu generalizaicju. Ako neko dobija dosledne negativne povratne informacije u nekoj oblasti svog života, može početi da veruje da nije sposoban za uspeh u toj oblasti i primeniti (generalizovati) ovo uverenje i na druge životne aspekte.
Prepoznavanje ovih pokretača pomaže da postanemo svesniji svoje sklonosti da generalizujemo i omogućiti nam da osporimo sopstvene pogrešne pretpostavke.
View this post on Instagram
Kako prekomerna generalizacija utiče na emocionalno blagostanje
Kada generalizujemo negativna iskustva ili uverenja, to može dovesti do emocionalnog stresa i anksioznosti. Počinjemo da predviđamo najgore ishode i da se plašimo da pokušamo nove stvari i preduzmemo rizike. Pomaže ako upamtimo da je generalizacija samo pristrasan način razmišljanja, a ne tačan odraz stvarnosti.
Izazivajući uopštene misli i fokusirajući se na pozitivne aspekte svake situacije, možemo smanjiti emocionalni stres, kao i napetost u odnosima koja se javlja zbog preterane generalizacije.
Negativna iskustva sa jednom osobom, generalizovana na svaku drugu osobu mogu stvoriti nepotreban sukob i nesporazume u našim odnosima. Možemo postati previše sumnjičavi ili nepoverljivi prema drugima, što dovodi do zategnutih odnosa i izolacije.
Da bismo izradili zdravije odnose i da bismo se osećali bolje, važno je da identifikujemo svoja generalizovana uverenja i razmišljanja, a u tome nam može pomoći vođenje dnevnika, navika samoposmatranja i podizanje samosvesti.
Vođenje dnevnika nam omogućava da pregledamo i razmislimo o iskustvima koje smo zapisali, da uočimo sve negativne misli i uverenja koja se pojavljuju i postanemo svesniji jezika koji koristimo kada opisujemo sebe i situacije u kojima se nalazimo. A kada postanemo svesniji sebe, možemo primetiti kada se upuštamo u preteranu generalizaciju i preoblikovati svoj način razmišljanja.
U preoblikovanju načina razmišljanja, prepoznavanju iracionalnih misli i stvaranju realističnijih i uravnoteženijih, pomaže kognitivno bihejvioralna terapija, kao i prakse svesnosti i meditacije, koje nas podstiču da posmatramo svoje misli bez osuđivanja, omogućavajući nam da se distanciramo od njih i prepoznamo kada upadamo u generalizaciju.
Redovnim praktikovanjem svesnosti i meditacije možemo razviti uravnoteženiju perspektivu i smanjiti uticaj koji preterana generalizacija ima na naše mentalno i emocionalno blagostanje.
Pročitajte i ovo: Kognitivne predrasude koje upravljaju načinom na koji doživljavate svoj život
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
