Da li je moguće biti previše fin? Verovatno da jeste, čim postoji taj koncept – sigurno ste već čuli ili ste i sami nekog opisivali kao previše finu osobu, u smislu da preterana ljubaznost na mnogo načina nije dobra za nju.
Međutim, preterana ljubaznost nije dobra ni za koga – i dok se ljubaznost smatra pozitivnom osobinom, kada je koristimo da bismo održali harmoniju i po svaku cenu izbegli sukobe, možemo promašiti suštinu i još više zakomplikovati situaciju. Lako možemo upasti u zamku da finoću koristimo kao zaslađivač istine, što može zamagliti komunikaciju, dovesti do nesporazuma i ostaviti važna pitanja bez rešenja.
U zdravim međuljudskim odnosima i odgovornoj komunikaciji, ključan faktor je preuzimanje odgovornosti za svoja osećanja i dopuštanje drugima da preuzmu odgovornost za sopstvene emocije. Kada imate loše vesti, ili nezgodan fidbek, nije vaš posao da ublažavate udarac do te mere da drugi uopšte ne znaju šta ste mislili, ili da im ostavite prostora da protumače to što ste rekli kako im odgovara.
Čemu nam služi preterana ljubaznost
Bez obzira na to da li odbijamo poziv na druženje, ne slažemo se sa kolegom ili tražimo pomoć, preterana ljubaznost može poslužiti da zašećerimo stvari, a postoje neki uobičajeni razlozi zbog kojih to radimo. Strah od sukoba je najčešći – mnogi ljudi izbegavaju direktnu komunikaciju, jer se plaše sukoba i veruju da će ublažavanje smanjiti rizik od svađe ili povređenih osećanja.
Drugi je želja da se dopadnemo i budemo prihvaćeni, koja nas navodi da svaku istinu zašećerimo (i izvrnemo do neistine), kako bismo izbegli da kod nekog izazovemo nezadovoljstvo i odražli pozitivnu sliku u njegovim očima. Takođe, indirektna komunikacija se u nekim kulturama i zajednicama smatra normom ponašanja, a preterana ljubaznost je način da se pokaže poštovanje i održi društveni sklad.
Pročitajte i ovo: Zašto se osećate loše kad postavljate granice?
Loša strana preterane ljubaznosti
Iako ljubaznost i finoća imaju brojne prednosti, preterana ljubaznost može izazvati zbunjenost i pogrešne zaključke. Kada su vaše indirektne poruke zamotane u slojeve ljubaznosti, vaša namera lako može biti izgubljena u prevodu. Ako pokušavate nekog da upozorite, a da ga ne uznemirite, on možda uopšte neće shvatiti ozbiljnost ili hitnost poruke. Ili, ako saopštavate svoje nezadovoljstvo na vrlo uvijen način, druga osoba možda neće prepoznati potrebu za promenom ili poboljšanjem.
Vremenom, preterana ljubaznost stvara maglu nejasnoće u odnosima, koja može dovesti do frustracije i ozlojeđenosti – preterano ljubazna osoba može osećati da je niko ne razume ili da je ljudi ne shvataju ozbiljno, dok drugi mogu osećati da sa njom nikad nisu načisto, verujući da možda ima neke skrivene namere.
Da biste bili direktni, ne morate biti neljubazni – ispobajte neke strategije koje vam mogu pomoći u tome da odredite pravu meru i način.
instagram.com/elisalevallois
Jasna i direktna komunikacija
Moguće je da budete ljubazni i direktni istovremeno, negujući iskrenost i otvorenost u komunikaciji i dopuštajući drugima da preuzmu svoj deo odgovornosti, dok vi preuzimate svoj.
Da biste uvežbali kako da budete iskreni i direktni na neuvredljiv način, razmislite o onome što želite da kažete i kako da to efikasno prenesete. Vodite računa o stvarima koje možete biti u iskušenju da kažete, verujući da je to dobra formulacija, kao što su „još uvek možemo da budemo prijatelji“ ili „i dalje te voljim“ – ovaj dodtak „šećera“ zapravo implicira da je druga osoba uradila nešto zbog čega biste inače prestali da je volite, da niste tako velikodušni. Ako imate ozbiljne zamerke, iznesite kako se osećate zbog nečeg što je druga osoba rekla ili uradila i otvorite dijalog i uverite se da ne šaljete mešovite signale.
Nastojte da budete jasni i koncizni – to je ključ efikasne komunikacije – što duže govorite, veće su šanse da se upetljate u ulepšavanje onoga što hoćete da kažete i da će vaše reči postati zbunjujuće. Kada dajete povratne informacije, budite direktni, ali i konstruktivni, ponudite konkretne primere i potencijalna rešenja, koja druga osoba može da primeni.
Vežbajte empatiju i nastojte da razumete perspektivu osobe sa kojom komunicirate – možete započeti razgovor tako što ćete priznati da je važno da razgovarate, iako vam to teško pada. To će pomoći da uokvirite svoju poruku pažljivošću, a da ostanete iskreni.
Vodite računa da održite prijateljski i topao ton. Iako ste direktni, održavanje toplog tona pomaže da vaša poruka bude pozitivno primljena. Samo nemojte preterati u tome – osmeh dok iznosite tužne vesti ili postavljate granicu nije adekvatan, i šalje pomešane signale.
Negujte okruženje u kome se ceni otvorena i iskrena komunikacija i u kome preterana ljubaznost nikome nije potrebna – tako podstičete bliskost i iskrenu razmenu misli i osećanja. Prihvatite povratne informacije koje vam drugi daju i pokažite da ih cenite.
Upamtite, preterana ljubaznost nije način da poštedite nečija osećanja i pre će vas odvesti u nesporazume i udaljavanje, nego što će poslužiti da održite dobre odnose. Iskrenost, otvorenost i direktnost na miran i brižan način su uvek bolja opcija.
Pročitajte i ovo: Sigurni znaci da ste “people pleaser” (i kako to da prevaziđete)
Naslovna fotografija: instagram.com/elisalevallois
Brankica Milošević
