Briga je često i uobičajeno stanje uma, ali preterana zabrinutost je ono što vas uvodi u anksioznost i stvara petlju koju je teško prekinuti – što se više brinete, sve se više brinete i briga postaje iracionalna, uništavajući vašu radost, optimizam i sposobnost da konstruktivno rešavate probleme.
Preterana zabrinutost i njeni najčešći uzroci
Kada razumete zašto se preterana zabrinutost javlja, koji su uzorci i okidači, to pomaže da ovo stanje smanjite ili eliminišete.
Preterana zabrinutost je anksiozno stanje u koje ne upadate bez razloga. Vi ne izmišljate svoje brige, one imaju osnovu u realnosti, jer se stalno suočavate sa raznim problemima. Većinu vremena ljudi provode brinući se zbog neizvesnih ishoda i nedaća sa kojima se suočavaju, briga je način da se emocionalno pripremimo za potencijalno loše ishode. Postoji dugačak spisak razloga za osnovanu brigu, ali ovo su najčešći razlozi:
View this post on Instagram
Problemi u ličnim odnosima
Finansijski problemi
Pitanja karijere ili posle
Faktori životne sredine
Traumatična iskustva iz prošlosti (mozak ima tendenciju da se pripremi za potencijalne stresne i uznemirujuće događaje, slične onome što smo već doživeli).
Neki stručnjaci tvrde da se preterana zabrinutost javlja zbog iščekivanja negativnih ishoda. To znači da očekujemo najgore, iako bi realno, u većini slučajeva stvari mogle da se odvijaju i u smeru pozitivnih očekivanja. Određen nivo zabrinutosti se ne može izbeći (i minimizirati verodostojnost), jer određene brige su sasvim opravdane.
Preterana zabrinutost utiče na mozak
Preterana zabrinutost ima štetan uticaj na naše kognitivne sposobnosti i opšte raspoloženje. Hronična anksioznost (nivo zabrinutosti iznad obične brige o redovnim stvarima) može dovesti do degeneracije u mozgu, posebno u hipokampusu (učenje i pamćenje) i prefrontalnom korteksu, a promene u ovim delovima mozga povezane su sa razvojem demencije, depresije i drugih kognitivnih oštećenja. (Da li već brinete zbog ovoga?)
Stalna zabrinutost utiče na amigdalu (centar za strah) i – što više brinemo, sve smo uplašeniji, perspektiva nam je sve suženija, jasnoća razmišljanja zamagljenija. To znači da ćemo se stalno osećati kao da smo na ivici, zbog svih događaja u svom životu.
Kako da ublažite preteranu zabrinutost
Briga vam ne rešava probleme, već vam oduzima smirenost – ne vodi nikuda i iscrpljuje. Razmislite o zabrinutosti na racionalan način, postavljajući sebi sledeća pitanja:
Da li vam briga pomaže? Da li vas približava rešenju? Da li zabrinutost sprečava da se dogodi ono zbog čega brinete? Da li vam poboljšava život?
U iskrenom preispitivanju, možete otkriti da imate osećaj da zabrinutost drži podalje od vas najgore ishode – kao neki oblik sujeverja. Ako prestanete da brinete, sigurno će se dogoditi sve loše stvari i zabrinutošću „plaćate“ redovno stanje. Takođe, možete utvrditi da je to vaš obrazac stupanja u akciju – prvo morate mnogo da se brinete, da bi vam dosadilo što se vrtite u krug i ni do čega ne stižete i da biste prekinuli taj košmar i učinili nešto konkretno. Ako je preterana zabrinutost na neki način vaš alat i ima svoju svrhu, potrebno je da uvidite da postoje zdraviji načini da se suočavate sa problemima i da ih rešavate, da je to nezdrav obrazac razmišljanja koji možete da tranformišete i produktivnije raspolažete svojim mislima i energijom.
Pročitajte i ovo: Zašto ne možete da prestanete da brinete
Odredite vreme za zabrinutost
Ne možete potpuno izbrisati zabrinutost iz svog uma, ali preteranu zabrinutost možete obuzdati, tako što ćete odrediti vreme za brigu, ograničiti je, postaviti rok. Dajte sebi nekoliko dana da izvrtite krug preterane zabrinutosti – kad misli i scenariji počnu da se ponavljaju (postaju opsesivni) stavite ih na papir. Zapisivanjem svojih briga prebacujete ih iz mentalne u fizičku dimenziju, u kojoj možete upravljati njima. Ne morate brinuti da ćete izgubiti i zaboraviti svoje brige – zapisali ste ih. I tada možete da ih bolje sagledate i da manje mislite na njih. Zapisivanje osnažuje osećaj da imate kontrolu i kada ste se temeljno pozabavili svojim brigama, zapisali ih i analizirali, vreme za razmišljanje (deset, petnaest, mesec dana) je isteklo i došlo je vreme da budete produktivni i da učinite prvu stvar koju možete, da se približite rešenju problema koji vas brine. Ili možete prosto da se opustite i provedete dan bez preterane zabrinutosti.
Važnost dubokog disanja
Prakse disanja i meditacija veoma su delotvorne kod preterane zabrinutosti, jer pomažu da se umiri stres i odogovor organizma na stres (ujednačuju se otkucaji srca, glava vam je bistrija i osećate se prisutno). Najjednostavniju vežbu disanja možete uraditi odmah – sedite (ili lezite) tako da vam kičma bude ravna, udahnite duboko brojeći do četiri. Zadržite dah (pluća puna vazduha) brojeći do četiri, izdahnite (4) i zadržite dah (prazna pluća) do četiri. Uradite tri ciklusa, ili pet, ili nastavite dok ne počnete da se osećate smireno i sabrano.
Preterana zabrinutost – činjenice i fikcija
Počeli ste da brinete zbog nečeg realnog, ili nečeg što vam se učinilo realno i što je za vas istina (i to spada u činjenice). A zatim vas je preterana zabrinutost lagano (ili odjednom) preplavila i vaša mašta je „buknula“ kao osip koji svrbi, a kad počnete da ga češete, boli. Sad već izmišljate i pričate sebi horor priče, sve više se udaljavajući od istine. Da biste uspostavili ravnotežu i povratili jasnoću, pokušajte da odvojite činjenice od fikcije. Uzmite papir (ili napravite tabelu na računaru) i napravite dve kolone. U levoj zapišite sva uverenja koja imate u vezi sa svojim trenutnim brigama (to je ono što zamišljate), a u desnu unesite sve činjenice kojima raspolažete i koje možete proveriti.
View this post on Instagram
Tajm-aut šetnja
Kada osete potrebu da izađu u šetnju, ljudi vrlo često govore „idem da proluftiram mozak“ – i ova izjava uopšte nije nasumična i metaforična. Hodanje i disanje zaista pomažu da se glava razbistri. Šetnja vas izmešta iz teskobne atmosfere u kojoj ste sedeli i osećali da vam glava puca od napregnutog razmišljanja, koje ne dovodi ni do kakvih rezultata, a osim toga, istraživanja potvrđuju da hodanje podstiče i olakšava misaone procese. U pitanju je brža cirkulacija, povećan dotok kiseonika do mozga i podsticanje lučenja endorfina – telo koje se kreće nalazi bolji odgovor na stres, a to znači da ćete jasnije razmišljati i brinuti. Izađite u brzu šetnju i osetite – fizički i mentalno – kako preterana zabrinutost bledi i isparava.
Preduzmite akciju
Ponekad je briga opravdana, a preterana zabrinutost zahteva da preduzmemo akciju – ako vam pomisao da ste uvredili prijatelja ili kolegu ne da mira, nema drugog načina da se rešite anksioznosti, nego da sa njim porazgovarate. Počnite tako što ćete se izviniti i priznati grešku. Mnoge naše preterane brige (naročito griža savesti) mogu se rešiti jednostavnim razgovorom, koji uključuje radoznalost i otvorenost. Dakle, ne samo što želite da se izvinite, već vas iskreno zanima kako se druga osoba oseća, želite da čujete šta ima da vam kaže i želite da uradite nešto zbog čega će se ta osoba (a i vi sami) bolje osećati.
Suočavanje sa problemima i brigama na mestu nastajanja, pokreće lični rast i razvoj, dok preterana zabrinutost, koja traje, taloži se i raste, smanjuje naše kapacitete za lični napredak. Dakle, identifikujte činjenice, razmotrite racionalne razloge naspram iracionalnih (uvažite i jedne i druge), preuzmite odgovornost kada je potrebno, potražite održiva rešenja. Smanjujući preteranu zabrinutost, povećavate šanse da delotvorno rešavate probleme, održavate dobre odnose sa drugima i osnažite i sačuvate samopoštovanje.
Pročitajte i ovo: Praksa za oslobađanje iz začaranog kruga zabrinutosti
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
