Međutim, ono što je važnije od kulture, jeste sviđanje. Ne samo telesno, nego ono drugo. Kad nam se neko sviđa kao osoba, vrlo lako prihvatamo telesne nesavršenosti, pa nam ne smetaju ni ružni ožiljci, ni manjak, ni višak. Jer je sjedinjenje sa nečijim telom samo najintenzivniji način da kompletno doživimo drugo biće.
Ako konzumiramo površne i jednokratne telesne kontakte, onda je sasvim dovoljno da se držimo kulture.
A ako nam se stvarno sviđa baš ono zbog čega je neko iskompleksiran, napet i stidljiv u krevetu, onda ne treba da štedimo trud da ga ubedimo da nam poveruje. I ako smo u poziciji onog ko se stidi, a onaj drugi nas bodri i čudi se našoj stidljivosti, jer smatra da nemamo razloga za nju, svakako treba da mu verujemo na reč i da se opustimo i prepustimo. Trenuci neprijatnosti isplatiće se višestruko, kad odbacimo komplekse i pogledamo sebe očima onog kome se sviđamo.
Kompleksi nas sputavaju ne samo u seksu, nego i u slobodi izražavanja ukupne ličnosti. Prihvatanje svoje telesnosti i uživanje u njoj bez stida i zadrške, najveći je korak ka prihvatanju svih ostalih aspekata sopstvene ličnosti. Oni koji su vas saplitali na tom putu i doprineli vašim frustracijama, ne zaslužuju vaše poverenje. A oni koji vas podstiču i oslobađaju, zaslužuju vašu zahvalnost.
