Uplašiš se da si možda trudna. Ili se obraduješ i ponadaš. A tako često i jedno i drugo. Krvavi centar tvoje ženstvenosti pun je kontradiktornosti, koje proživljavaš svojom ženskom suštinom, bez navigacije, bez uputstva za upotrebu, a ponekad čak i bez drame. Navikla si. Voziš slalom između osećanja, ubrzavaš na naročito klizavim nizbrdicama, kočiš kako umeš, ponekad oteraš sve u tri lepe i ne ukočiš uopšte… Znaš već.
Menstruacija i sve što ide uz to, sastavni je deo tvog života. Da li voliš taj deo? I zašto bi sebi uopšte postavljala to pitanje?
Veći deo života, uzimaš menstruaciju zdravo za gotovo – zaboravljaš ono kad si je nestrpljivo očekivala, jer su je već sve tvoje drugarice imale, ili kad si se stidela jer si ti jedina u odeljenju već dobila. Ne misliš na trenutak kada će menstruacija presahnuti i kada će početi presušivanje izvora svih životnih sokova, daleko je to… Osim što nije. To je bilo juče, ono kad si prvi put dobila, a ovo kad treba da se suočiš sa prestankom ciklusa, to će doći sutra. Zato sada, kad si mlada i snažna, kad tvoje telo funkcioniše na očekivan i uobičajen način, treba da voliš svoju menstruaciju.
Obilnu, bolnu, napornu, koja ti donosi olakšanje jer nisi trudna, ili razočaranje, jer nisi trudna, koja te tera da usporiš dnevni ritam, da izostaviš neke aktivnosti, da se sklupčaš oko svog središta i ležiš… Iskoristi te trenutke da osetiš svoje središte, jer ono je u materici. Zato što si žena. Bez obzira da li je ta materica bila nastanjena ili ne, ona ispunjava svoju svrhu, ona kanališe energiju tvoje ženstvenosti.
