I da li ta, koju bi šetali, nije za karanje?
I kako uopšte znaju koja je koja?
I kako to da su svi oni za nas prilika, da li smo već toliko očajne?
Kad god neki muškarac pokaže interesovanje, on je prilika. Iako nas njegovo interesovanje svrstava u prvu grupu (za karanje).
Pa, ako su stvari takve kakve su, oni su na gubitku.
Mi bar ne propustimo ni jednu priliku, a ako ništa drugo, barem ima seksa.
Žene u svakom muškarcu vide priliku
Ako oni samo traže priliku za seks, mnogo gube.
Reći ću to onako kako oni mogu da razumeju – propuštajući priliku za bliskost, nežnost, ljubav, propuštaju priliku za sve bolji seks.
Brojeći prilike za ništa, namotavam podebeo kalem šarenog konca svakojakih osećanja – da nije toliko komično, bilo bi tužno, iako je komično, ipak je tužno, da nije toliko tužno, bilo bi uvredljivo, a uvredljivo je iako je komično i tužno, a da je samo malo više uvredljivo nego što je komično i tužno, bilo bi neprihvatljivo.
Prihvatanje neprihvatljivog znači da je krajnje vreme za novi koncept.
Ionako je sledeća prilika verovatno… ništa.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
