Modna industrija je na putu da utrostruči globalnu proizvodnju do 2050. godine, sa više od 160 miliona tona odeće. Ovo su podaci studije iz 2017. godine. Ako se nešto ne preduzme, zagađenje će imati katastrofične razmere i modna industrija će biti veliki deo toga.
Industrija odeće pokazuje koliko je konzumerizam uzeo maha u periodu kasnog kapitalizma. Moda se više ne menja samo u sezonama proleće/leto, jesen/zima, već mnogo češće. Pojedine modne kuće izbacuju nove kolekcije na nekoliko nedelja. Što više kolekcija, to je brža proizvodnja, a hiperprodukcija znači nizak kvalitet. I to je samo jedan problem koji se tiče brze mode. A ima ih previše.
View this post on Instagram
Odeća se proizvodi od jeftinih, veštačkih materijala, koji ne izgledaju isto već posle prvog pranja. Razmislite samo, kad su vam farmerice poslednji put trajale godinama, a da ih često nosite? Takvi slučajevi su danas sve ređi, jer se odeća razvuče, lako se iscepa i izbledi veoma brzo. Tako ulazimo u krug kapitalizma. Ako vam nešto kratko traje, to znači da će vam potreba za kupovinom biti sve češća, što modnim kućama znači profit. Njima je daleko isplatljivije da naprave nekvalitetnu jeftinu odeću koja će trajati jedva jednu sezonu, nego skupu, kvalitetnu koja će trajati više sezona.
Pročitajte i ovo: Gde se šije garderoba koju nosimo?
I ta razlika u kvalitetu je očigledna. Dovoljno je samo da kupite nešto iz vintage radnji, odeću koja je proizvedena u Jugoslaviji da samo na dodir prepoznate razliku u kvalitetu. Iako je ta odeća stara i po 40 godina, ona je i dalje nosiva, ako je dobro očuvana. Šta mislite, da li će za 40 godina od danas biti odeće koja će se prodavati kao vintage? Neće, jer će tad ta odeća uveliko biti u procesu raspadanja.
Hajde sada da pričamo malo o etici modne industrije. Ta priča se može podeliti na dva dela. Jedan deo se tiče ljudskih prava, a drugi ekološkog otiska.
Dakle, kad imamo hiperprodukciju – imamo i jeftinu radnu snagu i eksploataciju koja prevazilazi sve mere ljudskosti. Imamo decu na radnim mestima, ljude u industriji koji su premalo plaćeni za svoj posao, samo zato što žive u zemlji trećeg sveta. Svidelo vam se to ili ne, moda je i te kako politička i nije u redu da zanemarimo i taj deo, jer moda koristi nejednaku ekonomsku razvijenost pojedinih država u svoju korist.
Što se tiče ekološkog aspekta, proizvodnja odeće se duplirala između 2000. i 2014. godine. Odeća se u 2014. godini kupovala 60% više u odnosu na 2000. godinu, a trajala je duplo kraće. Modna industrija čini 10% emisija ugljen-dioksida, ona isušuje reke i zagađuje ih. A u SAD čak 85% proizvedenog tekstila se svake godine baci. Nažalost, nemamo podatke za našu zemlju.
U odeći se nalaze hemikalije koje ugrožavaju zdravlje ne samo radnika koji je proizvode, već i onih koji tu odeću kupuju. A tu nailazimo i na još jedan problem koji se tiče zagađenja – a to je mikroplastika. Govori se da je mikroplastika jedan od najvećih neprijatelja čovečanstva u budućnosti. To je plastika koja se raspada, ali se taj proces nije završio i tako se ta plastika nalazi svuda – u morima, u prirodi, u vodi, u nama samima, u fetusima. Da, preko materice, mikroplastika dolazi i do fetusa i na taj način sprečava njegov normalan razvoj. Toliko smo naštetili planeti, da je ona počela da šteti nama.
Pročitajte i ovo: Koji su to eco-friendly materijali koji mogu da zamene kožu?
View this post on Instagram
I tu se postavlja pitanje – gde je kraj? Dokle modna industrija planira da ide? Da li će besomučno ići za profitom i zajedno sa ostalim industrijama svima nama zapečatiti sudbinu, ili ćemo doživeti ključne promene, koje moraju da se dese u narednih nekoliko godina, jer sat otkucava.
Odgovornost jeste u najvećoj meri upravo na tim industrijama koje zarađuju, na vladama koje ne donose zakone koji bi nešto promenili, ali i na pojedincima koji mogu nešto da urade. Šta mi kao pojedinci možemo da uradimo? Upravo će to biti tema narednog teksta ovog serijala.
Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds
Jovana Petković
