Prebacuješ mu zabušavanje
On promeni možda dve pelene dnevno, a noću hrče i nikad te ne zameni oko hranjenja i uspavljivanja bebe. On kaže da je bebi potrebna majka i da uostalom, ti radiš sve bolje i efikasnije od njega. To je istina, ali to je izgovor. On jednostavno zabušava, a to boli i peče i jede i truje.
Nemaš razumevanja za njegov umor
On je umoran došao s posla? Pa? Rado bi se ti zamenila sa njim, pa da vidi šta je umor. S posla bar može da dođe, i na posao može da ode, da promeni malo, da se oseća kao čovek, a ti si majka 24/7 bez dovoljno sna, bez pauze, bez da te iko pita šta ti treba i kako da ti pomogne. On umoran? Koji je spavao snom pravednika cele noći, dok si ti četiri puta ustajala da nahraniš dete, da ga presvučeš, da ga umiriš… umoran? Ne dolazi u obzr.
Seks, kako to beše?
Beba samo što je zaspala, neće se probuditi barem sat vremena, možeš da se tušneš na brzaka i da se malo pozabaviš seksom, makar u terapeutske svrhe – porašće ti dopamin i oksitocin, osećaćeš se bolje, bićeš blagonaklonija prema mužu. Ali gde? U sobi pored bebe koja spava nekako je bezveze, ne bi vam ni išlo. U dnevnoj sobi, šta ako se zanesete, a beba se probudi i vi je ne čujete? Nema zanošenja. Nema vremena. A nema ni predigre. Malo užurbanog seksa, uz pokušaj da ne razmišljaš koliko ti se telo promenilo i kako li se ovom čoveku još diže na tebe.
