Zamislite kako sedite sa sobom, kome je srce slomljeno i dajete mu konkretna uputstva, objašnjavate mu zašto je dobro to što se dogodilo (što tada niste mogli znati, ali sada znate), da je to bolna lekcija koju je vaše mlađe ja moralo da prođe, da bi steklo mudrost i dublje shvatilo neke stvari. Sedite sa sobom na mestu traume, osetite razočaranje, bol i izgubljenost te osobe koja ste bili i recite joj šta treba da uradi da bi se osećala bolje, koga treba da pozove, gde da ide, šta da radi, ili šta da prestane da radi. Recite slomljenom sebi da će sve biti u redu, da su strahovi koje oseća uglavnom neosnovani i da će život ispasti sasvim dobro.
Na ovaj način oslobađate vezanost za traumatično iskustvo i dajete sebi dozvolu da se ponovo povežete u sadašnjem trenutku. Vi ne možete da promenite ono što se dogodilo u prošlosti, ali možete da promenite perspektivu, način na koji sada vidite i shvatate ono što ste tada dogodilo. Možete da promenite priču, tako da je vi režirate i birate šta ćete igrati, umesto da vas priča uslovljava i određuje vam životne pravce i stranputice.
View this post on Instagram
Možete zaista osloboditi i pustiti prošlost, u kojoj se od vas tražilo da budete neko ko niste.
Kada smo nezdravo vezani za nešto iz prošlosti, perspektiva nam je iskrivljena. Ne vidimo stvarnost onakvom kakva je bila i moramo sebi pomoći da proširimo svoj način razmišljanja i otvorimo se ka istini. Umesto da čeznemo za onim što tada nismo dobili i ostvarili, možemo početi da ulažemo svoju energiju u izgradnju tog iskustva, sada. Tako se oslobađamo prošlosto i stupamo na polje beskonačnog potencijala. Sada i ovde.
Naslovna fotografija: instagram.com/victoriaquitzau
Brankica Milošević
