Da ubiješ i ostaviš iza sebe to osećanje slabosti kad nekog gubiš nikada nećeš, ne. Čak i onda kada maske padnu i ništa više ne očekuješ od te osobe, i ludilo ti je draže od života bez njega. Znam da bi volela da imaš gde da odeš, pobegneš od svega i svih, ali, veruj da svi lažu te: “Mnogo će korova ovim poljem rasti, dok se ne pojavi cvet”. I zato reci “adio” nadanjima da svaki je pravi, da poljupci su iskreni, a duša ne zaboli svaki put kada jako, oštro i u leđa dobiješ udarac ljubavi.
U ljubavi, pravilo je da nema pravila
Patetike svuda pomalo, na vagu da se stavi, zamalo pa će pući, a vreme čini svoje i ranjava, iznova i iznova. A ko će da oda počast onim iskrenim ljudima željnih takvih emocija da srce puca, leptiri se biju u stomaku, a glava procveta i obrazi porumene. Ma ništa nije toliko dobro, koliko je loša ljubav koja zaboli.
Zaboravi život da nagradi onda kada krene da kažnjava. A njegove usne ti nikad priznale nisu da nijedna druga nije ti ni blizu.
