Pre skoro četiri decenije, legendarni Dušan Radović svako je jutro u 7:15 sa vrha Beograđanke, na talasima radija Studio B pozdravljao građane Beograda, servirajući im dnevnu dozu svojih britkih, duhovitih i nadasve realističkih aforizama. Svih milion i trista hiljada Beograđana, koliko ih je tada bilo, obogaćivalo je život mudrostima ovog genija, koji im je svakodnevno darivao ni manje ni više, nego pet iskaza, pet neobičnih impresija o običnom. Gorki humor koji je krasio njegove aforizme za vek vekova uvukao se u srca i pod kožu Beograđana, koji će uvek slaviti Radovića kao najvećeg hroničara jednog Beograda, kakav je bio, jeste i biće. Evo nekoliko najlepših, svevremenih Duškovih reči koje nikada neće izgubiti snagu i važnost, i zato ih uvek nosite sa sobom, u srcu, glavi, ili bar džepu.
Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu. Svi čekamo lepše dane.
Ono što ste sanjali bio je san. A ovo je sada java – lepi, blagi, vedri, topli, sunčani dan. Danas bi vam moglo biti lepo i dobro. Ako hoćete. Ako nećete – daleko vam lepa kuća. Na Petlovom brdu ili još dalje.
Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni.
Po rasporedu sudbine, ovaj petak biće najlepši dan nečijeg života. Kada bismo znali čijeg, mogli bismo mu javiti. Da ne ispadne i sa njim kao sa nama – da nismo imali pojma.
Danas je toliko teško biti muško da su mnogi odustali. Mnogi još uvek izgledaju prilično muškobanjasto za svoje namere.
Evo jednog malog životnog lukavstva. Preporučujemo ga pre svega kukavicama. Ne nadajte se ničemu u životu, pa ćete uvek dobiti više nego što ste se nadali.
Rodio se novi dan. Probudio se ceo Beograd da ga vidi. Čestitajte jedni drugima. Radovali ste se i manjim uspesima.
Žene nisu ništa postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima. Danas su ravnopravne ni sa kakvim.
Čuvajte srce! Srce ne strada ni od rada, ni od zdrave ljudske muke i nevolje, već od samoljublja i povređene sujete. Za srce nema težeg napora nego kad se mnogo bavi sobom.
Da umemo, mogli bismo lepo provesti ovu sredu trčeći odmornim nogama za gladnim očima, puniti srce radošću što postojimo, čuditi se velikoj tajni života, čiji smo slučajni i srećni gosti.
Kad je neko glup, ne možete mu ni to dokazati.
Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebao ništa drugo da radi.
Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
Samo kukavice vole po nekoliko žena. Hrabri muškarci ne plaše se rizika da vole samo jednu ženu.
U ime svih onih koji to ne smeju da im kažu, molimo sve dosadne ljude da ne budu dosadni. Da manje pričaju samo o sebi, da ne ponavljaju istu priču bezbroj puta, da obrate pažnju na sagovornika, da pričaju samo dotle dok to i druge zanima.
Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je čak i onda kada su se našle na jednom jastuku, jer nisu imale drugi. Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.
Borimo se za dostojanstvo i visok nivo svog nezadovoljstva. Sramota je čime sve ljudi mogu biti nezadovoljni.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
