Još je gore ako pokušavaš da uspostaviš vezu, da pronađeš dečka, ako te neko zanima – jer uopšte ne možeš da budeš sigurna da i ti zanimaš njega. Šta sad znači ova poruka? Šta znači to što nije odmah odgovorio na tvoju poruku? Da li treba da sačekaš i koliko dugo pre nego što mu odgovoriš na poruku u kojoj ti kaže da je tek sad video tvoju poruku…
Ništa nije onako kako izgleda da jeste, u svakoj poruci tražiš skrivene poruke, svaku interakciju razmatraš, analiziraš i pronalaziš oprečna značenja. Jednog momenta si uverena da su simpatije obostrane, sledećeg si sigurna da on uopšte nije zainteresovan kao što si ti, a trećeg si ubeđena da će on otići kad oseti tvoju nesigurnost, da će osetiti da si nepouzdana, da će se umoriti od tebe i otići, čak i ako mu se dopadaš. Ko bi hteo da pored sebe ima osobu kao što si ti? Osobu koja nikad nije sama sa sobom, nije centrirana u sebi, ne oseća se dobro u svojoj koži, jer anksioznost uslovljava njena stanja, osećanja i ponašanja.
Znaš šta? Sve to na nekom nivou jeste baš tako. Tvoja strahovanja i tripovi o tome kako ćeš rasterati sve oko sebe i kako nikad nećeš naći nekog da te voli nisu ništa drugačija od strahovanja mnogih drugih, koji nisu toliko anksiozni, ili toliko često, ili nisu ni svesni da imaju neki problem, ili su samo nesigurni i stidljvi. To nisu sasvim nerealni strahovi – ali oni zaista sabotiraju i otežavaju ono što jeste realno, a to je da zaboravljaš faktor ljubavi i privrženosti. Strah te tera da ga zaboraviš.
