I kad se setiš da postoje ljubav i privrženost, da su realni i istiniti i pogledaš kroz ljubav i privrženost svoje bliske ljude, onda vidiš da su oni zabrinuti za tebe, da te vole i prihvataju, kao i da bi stvarno voleli da ti bude bolje. Pre svega zbog tebe, a zatim i zbog sebe. Jeste im ponekad teško da se suočavaju sa tvojom uznemirenošću i nestabilnošću i nisu uvek emotivno dostupni, jer imaju i oni svoje strahove, nestabilnosti i anksioznosti. Jer im treba da i ti razumeš njih. A ti to možeš, jer ljubav to može. Niko nije sto posto priseban, stabilan, razuman i delotvoran svakog božijeg dana. Svako ima loše i lošije periode. Kao i dobre i bolje. Svi smo krhki, ranjivi, osetljivi i treba nam ljubav. I kad nekog volimo, strahujemo da će nas ostaviti. I ponekad razmišljamo o tome da je bolje da ostavimo mi njih, da će nam se tako manje slomiti srce. Svi tripujemo kojekakve gluposti.
Seti se da na jednoj strani stoji strah (on upravlja tvojom anksioznošću, koja pokušava da upravlja tobom), a na drugoj ljubav, koja upravlja našim dušama i našim bićem – a u biti, svima nama najviše treba ljubav, koje najviše ima onda kad se daje. Diši duboko i seti se ljubavi i onda je pokaži, svima koje voliš. Ne zato što se plašiš da će te ostaviti, nego zato što ih voliš.
Izvor fotografija: instagram.com/mood70s
Aleksina Đorđević
