Previše često svakodnevica je prezahtevna. Moraš da rasporediš sate u danu, prioritete u glavi, da postaviš granice i da budeš disciplinovana, da bi mogla da izvodiš dnevni multitasking. Jer, tvoj unutrašnji život ne trpi rasporede, granice i prioritete. On se nameće kao apsolutni prioritet i obuzima svu tvoju pažnju, okupira sve tvoje aspekte i veštine, traži celu tebe, jer imate posla. Morate da proživljavate duboko, u sadašnjem trenutku stopostotno, morate da procesuirate brzo i delotvorno, jer je u toku nešto veoma važno za duhovni rast i razvoj.
Zato je svakodnevica najveći mogući duhovni izazov. I svaki put kad kažem “izazov” imam poriv da ustanem i da nešto išutiram, jer izazovi izazivaju bes i nemoć i teraju me da se suočavam sa činjenicama, prečesto besna i nemoćna da im doskočim. Poznato?
Pokušavaš sa trikovima. Sve zapisuješ. A onda zaboraviš blokče (ono najmanje i najzgodnije, koje ne pravi gužvu u tašni i može da se drži u jednoj ruci) u kome si zapisala ono što ne treba da zaboraviš u svojoj rasejanosti. Beležiš u telefon. Isprazni se baterija. Pošalješ sebi poruku, obriše se poruka, baguju elektronske naprave, nestane struja…nešto.
