Razumne stvari koje treba da razumeš u prvih tridesetak godina života

Ne postoji tuga koja ne gubi intenzitet

Čak i kad nekog tragično izgubiš, prolazi vreme i intenzitet bola zbog gubitka jenjava. Tuga ostaje pomešana sa lepim uspomenama, sa radošću što još uvek možeš da se setiš nečijeg lica, glasa i rečenica. Čak i tada. Sve manje od gubitka je lakše nositi u srcu i transformisati u lepe uspomene.

Smeh jeste lekovit

Naročito onaj koji upućuješ sama sebi, svojim blesavim postupcima, sumanutim srljanjima, blamovima – kad možeš da se smeješ sama sebi, to znači da ti sujeta nije veća i važnija od razuma. A kad možeš da pronađeš veselost i dobro raspoloženje u svim životnim situacijama, onda si pronašla svoju snagu i nepobedivost.

Nikada nećeš potpuno shvatiti sve

Što više znaš, svesnija si koliko toga ne znaš i nećeš stići da saznaš. Što više stvari doživljavaš i prihvataš, sve ti je jasnije da ne moraš sve ni da shvatiš da bi mogla da prihvatiš. U nekom trenutku “to je tako” postane mantra koja te oslobađa pokušaja da u svom umu napraviš red prema kome ćeš moći sve drugo da organizuješ i rasporediš. Neki oblik haosa i magle nerazumevanja uvek će postojati, ali možda nije na tebi da ga sređuejš i rasvetljavaš, jer, to je tako.