Nismo mi ti koji kupujemo knjige, one su te koje kupuju nas – rekla sam sebi onog trenutka kada sam u knjižari, na polici sa knjigama, ugledala naslov “Rimski prijatelj: Jedi, moli, voli u Rimu” Luke Špagetija (Luca Spaghetti). Italijan koga sam želela da upoznam. Rimljanin koji je želeo da vi upoznate njega.
Da, Luka Špageti zaista postoji i nije izmišljen. Čitaoci knjige “Jedi, moli, voli” autorke Elizabet Gilbert (Elizabeth Gilbert) imali su prilike da se upoznaju sa njim u istoimenoj knjizi. U svetskom bestseleru na osnovu koga je snimljen i film, Luku ste mogli da upoznate kao duhovitog Italijana koji je svoju prijateljicu Elizabetu upoznao sa rimskom kulturom, kuhinjom i jezikom, a prijateljstvo koje se među njima rodilo i danas traje.
Luka i danas dobija pisma čitalaca koji traže potvrdu da on zaista postoji
Kritičari se različito odnose prema Špagetijevoj knjizi. Dok jedni govore kako knjiga na izvestan način predstavlja nacrt televizijske reklame za Rim, prikaz rimskih spomenika ili dnevnik u kome Luka opisuje italijansku kuhinju, stavljajući akcenat na različite vrste pasti; postoje i oni koji se zaklinju da je ovo knjiga koja na izuzetan način opisuje odrastanje u Rimu, njegove običaje, ljude i nesvakidašnje prijateljstvo koje se, da bi bilo večno, možda i namerno rodilo u Večnom gradu. Među ovim drugima sam i ja.
Luka Špageti u svojoj knjizi na duhovit i neposredan način opisuje svoje detinjstvo i komplekse vezane za mnoštvo prepreka koje jedno prezime može da postavi, ali kojih se kasnije oslobađa. Gradeći priču o mnogobrojnim rimskim trgovima, katedralama i ljudima koji se kreću među njima, sasvim spontano čitaoce odvodi u mnogobrojne rimske ulice, u kojima priča o raznim legendama, zanimljivostima i aktuelnostima koje se odnose na Rim. Nakon osvrta na svoje putovanje u Ameriku, za koju će kasnije reći da mu je postala drugi dom, Luka upoznaje američku književnicu Elizabet koja dolazi u Italiju kako bi, osim učenja tog magičnog jezika, uživala i u svim zadovoljstvima koje ova zemlja pruža.
Luka je sa Elizabetom istraživao Rim, deleći sa njom svoje ljubavi i uspomene
Priča o pravoj Italiji i Rimu prerasta u priču o prijateljstvu koje je, kako ga i sam Luka naziva, neka drugačija vrsta ljubavi. Sećam se da sam u trenucima čitanja, vođena italijanskim duhom ovog pisca, uživala u prizoru Rima koji se budi u pet sati ujutru, vožnji na skuteru koja Rimljanima predstavlja jednu od veština neophodnih za opstanak i smejala se pokušajima njegove prijateljice da ukroti nemirnu pastu, koja kao da je plesala na putu od tanjira do usana. Navijanje na utakmicama koje sam ispratila čitajući ovu knjigu budilo je moj umorni, uspavani duh i ubedilo me je u istinitost jedne od najznačajnih stvari u životu svakog Italijana – ono što je istina u ljubavi, važi i za fudbal – ponekad što više voliš, to jače boli.
Međutim, najznačajniji i najdraži poklon koji sam čitajući dobila tiče se rečenice: “Ispratio sam je kući jednako srećnu kao što sam i ja bio kada sam te večeri otišao na spavanje”. Zaista, u životu nikada ne treba izgubiti veru u lepe stvari koje čekaju na nas – čak i u četrdesetim godinama, poput prijatelja koji, iako je na drugom kontinentu, pola svoga neba čuva samo za nas.
Znate li šta će se desiti ako jednom Italijanu vežete ruke? Postaće nem. Znate li šta će se dogoditi vama ukoliko se odlučite za ovu knjigu? Vezaće vam ruke.
Rim – grad čije ime na latinskom i italijanskom jeziku (Roma) kada se piše unazad zapravo znači ljubav. Da, amor! Ukoliko ste, kao i ja, zaljubljenik u Italiju – priuštite sebi zadovoljstvo i negde oko ponoći, kada završite sa svim svojim obavezama, skoknite do Italije i uživajte uz “Rimskog prijatelja”.
Dragana Ðukić – Zaljubljena u pisanu reč, more, brodove i vino. Studentkinja srpskog jezika i književnosti koja obožava italijanski jezik, a omiljena reč joj je “trottola”. Sve što prećuti – zapiše. Smatra da je neuspeh samo druga strana uspeha, a uspeh je prevazići neuspeh. Nove razloge za sreću pronalazi u nepoznatom. Posvećena je jogi, ali veruje da ne postoji veština koja može pružiti osećaj ispunjenosti kao pogled pametnog, zaljubljenog muškarca preko čaše vina uz pesmu Leonarda Koena. Životna krilatica joj je “Život je more. Obožavajte ga, ali mu ne verujte čak ni onda kada vas miluje.”
