Opet nije moje pametovanje, ali zna se da muškarci nagonski reaguju, žive; ako već to znamo, zašto bismo zapuštale odnos s njima kada nam je stalo?! Sada verovatno deluje sve to komplikovano i opterećujuće, ali zapravo kada se to desi, prepoznaćeš i videti da sve ide samo od sebe, samo ne treba prestajati s tim. Tokom razgovora sa njom, tetkom koja mi je kao starija sestra, zamislih se i pomislih, pa ja sam prva bila protiv svega toga, i verovala da kad si s nekim nema mesta igrama, proračunima, ali ne, greška u startu, onda zahladni odnos i ćao. Opet naglašavam, nije u pitanju dečije igranje, ko je kome prvi poslao poruku na primer, nego malo dublje igre, jednostavno razmišljanje mrvu unapred i biti korak ispred. Mora da bude i romantike, dobre komunikacije, ali i uzice. Ako do sada nije uspeo neko takav da te zadrži, da probudi to nešto u tebi, nije pravi, idemo dalje.
Čekam i ja kao i većina vas. Mi žene smo, s druge strane, u lošijem položaju, što nekad i ne biramo. Činjenica je da ima više muškaraca od žena, oni su tu kao povlašćeni, mogu da biraju , a mi?! Mi nekad idemo s nekim zato što ʺmoramoʺ, nema boljeg, željne smo ljubavi, pa tražimo njegove dobre strane da nam se svidi, smišljamo zašto je on dobar za nas, ali nije bilo leptirića, nije vam srce stalo kad ste ga ugledali, a to je najveća greška koju može ženski rod da napravi.
Očekivati veliku ljubav, a ostajati sa simpatijima nije lakši put do sreće, to u stvari i nije put za sreću. To je, recimo, samo pogrešan način da se vreme ubije, nemojte tako!
I dok sve ovo pišem, razmišljam o svojim ljubavnim slučajevima, preispitujem se, nisam uvek odigrala kako treba. Pomislim, možda sam se previše na početku opustila pa mu nisam bila interesantna, ali ne, da je on bio taj, za mene značajan i pravi, ne bih se nikada opuštala u tom smislu, zato što bi mi bilo bitno da ga zadržim, da očuvam to nešto. Možda je tešenje, ko zna, ali ja verujem u sve ovo gore napisano i od sada ću drugačije.
Devojke, žene smo, a nekada kao da zaboravljamo na to, zadovoljavamo se mrvicama od nekih muškaraca, misleći kako to tako treba da bude, hajde ne više! Lepe smo, svaka na svoj način, sposobna, srećna zato što je uopšte žena, budimo pametne i na oprezu, i naravno uvek korak ispred njih, i to obavezno u dobrim štiklama.
Anđelka Popadić, student prava, dugogodišnji aktivista prve studentske humanitarne fondacije Osmeh na dar. Devojka sa jasnim stavovima koja vrlo često odleti s grane ozbiljnosti u svet mašte. Sa svima se oprašta pisanjem, koliko god da su bili prisutni u zivotu, kada se stave na papir tu i ostaju. Slaba na lepu reč i jos lepša dela, netolerantna na ljudski bezobrazluk. Istinski hedonista i zaljubljenik u putovanja.
