Gde je nestala sva ona nežnost, ljubav i romantika iz vremena mog dede, gde su nestali kavaljeri? Zašto je žena postala stvar i izgubila status nežnog bića koje čezne za ljubavlju i nežnostima, pravim i iskrenim dodirom, poljupcem i zagrljajem? Zašto je poljubac u ruku postao out, a vaćarenje postalo in?
Šetali su jedno pokraj drugog kroz noć, kada je u jednom trenutku uzeo njenu ruku u svoju i spustio nežan poljubac na njenu meku kožu.
Znam da ovo zvuči kao scena iz nekog srceparajućeg ljubavnog filma ili romana, ali isto tako sam sigurna da žene i danas čeznu za ovakvim nežnostima. Žene su nežna bića i samim tim sve vrste nežnosti i pažnje nam prijaju, iako možda neke od nas to ne žele da priznaju. Nežnost je deo ljubavi, deo tog predivnog osećanja koje se danas, nažalost, pretvorilo u smešan izraz koji se koristi u pogrešne svrhe. Deo ljubavi čini i romantika, koja je ostala da živi u prošlim vremenima. Danas nećete videti mladića koji devojci ljubi ruku, jer je to kliše ili ti izlizan manir. Mladićima je lakše da igraju ulogu mačo tipova jer uloga džentlmena više nije in.
Kako je moguće da se pokazivanje osećanja na jedan divan način zaboravi i pretvori u izraz “To je bilo u vreme mog dede”? Zašto je danas smešno biti nežan i romantičan, pokazati osećanja na način na koji su to činile naše deke i bake. Mrzim moderna vremena, muvanja, prepipavanja i vaćarenja. Žene su pogrešile jer su dopustile da se muškarci prema njima ophode na tako bedan način, bacivši reč poštovanje u prašinu na trotoaru, zgazivši je na najgori mogući način. Svi smo slobodni da radimo onako kako želimo i osećamo, ali možda su neke slobode previsoka cena za žensku osećajnost.
Šetali su jedno pokraj drugog kroz noć
U ovim čudnim vremenima dale smo preveliku slobodu sebi ali i muškarcima, omogućivši im da zaborave na romantiku, nežnost, lepotu ljubavi, pretvorivši jedno divno osećanje u out fazon.
Nežan i romantičan muškarac nije kukavica, šonja, mlakonja, već džentlmen, kavaljer, muškarac koji poštuje i iskreno voli ženu, koji se ponaša prema ženi kao prema nežnom biću koje oseća i voli, a ne kao prema običnoj polici od trešnjinog drveta na koju želi da stavi ključeve svog automobila.
Žena se voli, pazi, neguje. Žena se ne vaćari, ne prepipava, ne drmusa za ruku, ne udara kada kaže ne, jer ona nije objekat već nešto mnogo više, bolje i lepše od drvene police…
Kristina Vesković – Večiti student, večiti optimista, večiti kontraš i tvrdoglava kao konj.Ne shvaćena u ovom vremenu beznađa ili shvaćena na pogrešan način.Nežna i osećajna sa maskom kojom štiti svoje srce od lažne ljubavi.
