Divni naš Andrić zapisao je jednom da je vrednost lepote u beskrajnoj raznolikosti vidova pod kojima se javlja i da je u tome njena najveća draž. Slično razmišlja i Mark Frenč (Marc French), osnivač “Ugly Models”-a, modne agencije iz Londona, koja za potrebe svojih snimanja angažuje isključivo – “ružne” ljude.
Agencija je počela sa radom još davne 1969. godine. Frenč i njegov prijatelj, obojica fotografi, bili su zasićeni modnom industrijom i izgledom koji ona nameće i odlučili su da otvore agenciju za osobe koje se ne uklapaju u propisane standarde i imaju – neobične crte lica. Objavili su oglas u dnevnim novinama i ostavili svoje podatke. “Imate zanimljivo lice? Kontaktirajte “Ugly”!” Posle nekoliko dana, oglas je povučen – zbog prevelikog broja pristiglih prijava. Bio je to prvi i jedini put da su imali potrebu za oglašavanjem.
Danas je “Ugly Models” jedna od najvećih agencija na svetu, sa više od 1,000 modela, starosti od 18 do 100 godina. Model može biti svako – vozač gradskog autobusa ili povijena baka sa štapom u ruci. Važno je jedino da voli svetla reflektora. Audicije se održavaju na svakih 18 meseci i prilikom odabira novih lica odluku donosi sam Frenč. “Izbor je uvek drugačiji, ali svaki put mogu da procenim da li će neko biti dobar model. Ako su zadovoljni u svojoj koži – kamera će to osetiti i biće uspešni.”
“Ugly Models” ima zvaničnu saradnju sa Ginisovom knjigom rekorda, pa tako zastupa Sultan Kosena (Sultan Kosen), mladog Turčina, visokog 2.47m i ujedno najvišeg čoveka na svetu, kao i Elejn Dejvidson (Elaine Davidson), ženu sa najvećim brojem pirsinga – 2,520.
U industriji u kojoj se bore, podočnjaci ili kilogrami ne praštaju, “ružni” modeli su tokom vremena osvojili srca brojnih svetski priznatih kreatora, pa se tako jedan Kelvin Klajn (Calvin Klein), recimo, ne libi da ih angažuje za potrebe svojih reklamnih kampanja. U čemu je tajna uspeha? “Mi slavimo lepotu i posebnost. Ružni ljudi ne postoje” – izričit je Frenč. “Photoshop je precenjen. Gledati u ljude koje svakodnevno srećemo, sa borama, velikim nosevima ili klempavim ušima – zapravo je sjajan osećaj. Svako može da bude lep, ali mi želimo modele sa karakterom.”
Mada je uspeh koji “Ugly” beleži nesporan, stavovi koje zastupaju često su – osporavani. Javnost, naviknuta na 90-60-90 ideal lepote, besprekoran ten, svilenkastu kosu i snežnobele zube, ume da bude surova. U modnim krugovima, često mogu da se čuju kritike upućene na račun “ružnih” modela. Čini se, ipak, da njih to ne dotiče previše – uvek su radi da saslušaju pokude, ali nastavljaju visoko dignutog čela, ne odustaju od svoje karijere, osmehuju se sa naslovnica i u intervjuima se hvale da su ostvarili snove. Možda na genetskoj lutriji nisu imali sreće kao Victoria’s Secret anđeli, ali ovi ljudi su, očito, na vreme shvatili da se iz svoje kože ne može i odlučili da im to ne bude prepreka za karijeru koju žele. I što je najvažnije – srećni su sa onim što imaju!
Izvori fotografija: olpost.com, ugly.org i bangstyle.com.
Tamara Stančev želi gužve, lude zabave i voli noć i drago kamenje. Ona ima plan da osvoji svet, u njenim očima je reka duboka. Ona voli čisto k’o devojčica.