Reč “umetnost” kod većine ljudi budi asocijacije kao što su klasična muzika, velike barokne građevine, slike izložene u najpoznatijim svetskim muzejima. Ali neki umetnici imaju sasvim drugačiju inspiraciju i sasvim drugačiji pogled na svet od svojih čuvenih “kolega”.
Ben Wilson – Čovek koji je oživeo trotoare
Ovaj Britanac počeo je 1998. da oslikava žvakaće gume zalepljenje za trotoar, tako što bi ih prvo zagrejao, zatim stvrdnuo, a onda ukrasio akrilnim bojama. Do danas, stvorio je preko 10,000 ovih malih “umetničkih dela” a o njemu su izveštavale mnoge svetske medijske kuće, uključujući i britansku i južnokorejsku nacionalnu televiziju.
Ben Vilson kaže da on, “za razliku od grafiti-umetnika, ne kvari izgled ulica” i da je ovo što on radi “mnogo suptilnije od grafita”. To svakako potvrđuje i činjenica da je za ukrašavanje jedne žvake potrebno od dva sata do tri dana.
Grupa uglednih engleskih naučnika iz Kraljevskog društva hemičara je ponudila novčanu nagradu prvoj osobi koja ih dovede do ovog umetnika, jer su želeli da za njih oslika 118 poznatih elementa Periodnog sistema na pločnicima Londona. Ben Vilson je to i uradio – sada i njegovi radovi, na svoj način, doprinose popularizaciji umetnosti.
Od 5. do 7. aprila, londonski umetnik je bio gost Arhitektonskog fakulteta i Kulturnog centra REX. Njegovo gostovanje deo je radionice ŽVAKOZNAK, MEMORIJA ULICE koja se održava u okviru izbornog predmeta Arhitektura i vizuelni jezik doktorskih akademskih studija Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. Branka Pavića.
Svoja minijaturna umetnička dela naslikao je na pločniku ispred ulaza u Arhitektonski fakultet, ispred ulaza u Kulturni centar REX, kao i ispred Kulturnog centra Beograda.
Liu Bolin – Sjedinjen sa svetom
Možda za njega niste čuli, a verovatno ga niste videli – pa makar stajao tik ispred vas. Jedini pravi “nevidljivi čovek”, “umetnik/kameleon” koji se stapa sa okruženjem, a uvek na mestima koja su u žiži javnog interesovanja – šaljući tako specifičnu poruku. U početku, dok “se izlagao” samo u Kini, svoj rad je predstavljao kao borbu protiv države i sistema koji pokušavaju da suzbiju umetničke slobode i ne cene uvek umetnost onako kako bi trebalo.
On kaže: “Neki me nazivaju nevidljivom čovekom, ali ja smatram da je upravo ono što se ne vidi na slici – ono što priča priču. Ja sam iskusio mračnu stranu društva, bez socijalnih odnosa i osećao sam se kao da nikoga nije briga za mene, nepotrebnim u ovom svetu. Tada, moj stav se od nesamostalnosti preokrenuo u pobunu protiv sistema.”
2005, kineske vlasti su zatvorile Liuov umetnički studio u Pekingu – “u to vreme, savremena umetnost se brzo razvijala u Pekingu, ali Vlada nije želala da se umetnici kao što sam ja okupljaju i žive zajedno. (…) Situacija u Kini je vrlo teška za umetnike i zatvaranje studija je bila direktna inspiracija za projekat Skrivanje u gradu.”
Iako se projekat uglavnom sastoji iz toga da on stoji, a njegovi asistenti na njega nanose boju, vrlo je jasno čitljiv tihi protest koji služi kao podsetnik – prvenstveno na to kako današnja zajednica zaista izgleda i koji sve problemi postoje.
Marina Abramović – Bezgranična umetnica na granici
O Lejdi Performans, čije umetničko izražavanje šalje nedvosmislenu poruku i oduzima dah ljudima širom sveta – uključujući i Lejdi Gagu, koja ju je nazvala “Bezgraničnom” – već ste mogli da čitate u Wannabe Magazine-u, ovde.
Clet Abraham – Umetnik koji daje značenje znakovima
Najpopularniji ulični umetnik u Firenci rođen je u Francuskoj, a nakon nekoliko izložbi u galerijama u Bretanji, seli se u Rim. Od tada, njegove skulpture i likovni radovi ukrašavaju, osim Rima, Firencu, Bolonju, Torino, Duarnenez i Odjerne.
Kao i svi umetnici koji koriste javne površine, Kle Abram je često bio u sukobu sa organima reda – nekoliko puta morao je da plati kaznu od €400 zbog kršenja “codice della strada” (zakoni ulice). Pored pravljenja nalepnica koje lepi na saobraćajne znake, Kle se bavi i vajarstvom – njegove najzapaženije figure su Statua sul Ponte alle Grazie u Firenci, čiji položaj ima dvojako značenje: ili se divi pogledu na Ponte Vecchio, ili se sprema da izvrši samoubistvo skokom u reku Arno, i Uomo Comune (Običan Čovek), koja simbolizuje spremnost umetnika da napravi odlučujući korak u menjanju svakodnevice i sveta.
Craig Tracy – Telo kao sredstvo i inspiracija
Kreg Trejsi ne propušta priliku da istakne kako je autentična kultura Nju Orleansa, u kojem je odrastao, bila bitan faktor u izgrađivanju njegovog umetničkog Ja. Činjenica da su mu roditelji bili hipici verovatno nije odmogla ojačavanju njegovog umetničkog duha.
Kao tinejdžer, u lokalnom tržnom centru radio je kao ilustrator, vazdušnom četkicom ukrašavajući najčešće majice, ali i druge predmete po želji kupaca. Zvanično zvanje ilustratora dobio je kada je završio Umetnički Institut u Fort Loderdejlu (Fort Lauderdale) sa dvadeset godina. Tim poslom, koji nije voleo, bavio se šest godina, kada je dao otkaz i vratio se iscrtavanju svega, svuda.
Ta novostečena sloboda u jednom trenutku rodila je kod Trejsija ideju da stvara na ljudskom telu – što je i postao vid umetnosti po kojem je prepoznatljiv u svetu. Osvojio je mnoge nagrade, a u Nju Orleansu je otvorena i Galerija Krega Trejsija. U poslednje vreme, ovaj američki umetnik je u žiži javnosti zbog uključenosti u projekat dizanja svesti o istrebljenju tigrova.
Ulična umetnost nije na prodaju
Na slike i skulpture umetnika koji se nalaze u svakoj enciklopediji ili knjizi o istoriji umetnosti svakog dana troše se ogromne sume novca. Ulična umetnost se ne kupuje – jer se ni ne prodaje. Sva njena vrednost leži u odabiru trenutka, mesta, načina izražavanja, koje povezuje velika hrabrost umetnika koji se na to odvaži.
I, iako bi je mnogi nazvali bezvrednom, ona je, zapravo – neprocenjiva.
Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”
