Statistika je rekla svoje, a da vam kažem ja šta to mi umemo, a muškarci ne. Umemo da zaplačemo i kad smo najsrećnije, da vas izudaramo po grudima, a onda pojurimo u zagrljaj, da kažemo da nam nije ništa, a svašta nam je. Umemo da ćutimo, a izjavimo ljubav. Lako priznamo da volimo, a teško da ne možemo bez vas. Nekad padnemo tako nisko, pa prepričamo celom komšiluku taj pad, a vi bi ćutali. Hvalimo se najboljim drugaricama, a u sebi znamo da su prave samo one o kojima ne treba pričati. Jesmo bespomoćne, ali samo dok nam se ne osuši lak na noktima.
Srce uzela, dušu opila, žena
Žena je, pre svega, majka, jedina nevina žena koja rađa decu, žena je oznaka za ženski rod, sinonim za otadžbinu, zemlju, žena je poezija, k’o što kaže jedan naš pisac: “Radnici koji nikada nisu videli more, kad je sretnu misle da je dan lepši no inače, ta žena, taj gigant, ta država u državi.”
