Ipak, mi samo želimo tople i mile muškarce koji čuju naš vapaj i poziv na ljubav. Mi ne želimo hladne stene koje pokrivaju sunčano nebo. Ne povez na oči, već ružu u ruci. I kada kažemo pažnja, ne mislimo na šaku novca koja ide ka nama, već na čašu nežnosti kojom ćeš je darovati, ili kafu ljubavi koju ćeš joj s radošću napraviti. Ne tražimo argumente, već stihove, ne tražimo obalu, već more, ne daleko, već u vašim očima. Poljubac nežan, pa strastven, sve ono što stvara lepa sećanja. Dugo, jako, pa tiho i nečujno, da vrisneš ako treba i umukneš kad se oluja sprema, da me hraniš spokojnošću i napojiš nadom…
Vidite, kakve smo. Ovo piše jedna žena, pa ko shvati ovo, shvatiće kakve smo mi zaista. Možda nas je teško razumeti, ali je povrh svega najbitnije iskreno nas voleti. Onda je žena najbolja.
P. S. Sve ove potrebe odnose se na prave žene, izuzimam materijaliste i devojke sa različitim nazivima koje su svrstavane u tu kategoriju.
Izvor fotografija je: weheartit.com
Violeta Stojanović, student novinarstva, ide kroz život sa velikom željom da napreduje i voljom da svoj optimizam širi na druge. Najveće bogatstvo su joj dve rođene sestre. Uvek spremna da podari osmeh i toplu reč, a sa vama bi da deli i najdublje misli i osećanja. Uživa u dobroj muzici, filmovima, divi se umetnosti.
