Ako ste sebi najveći neprijatelj, vreme je da promenite prioritete, postavite sebe na centralno mesto u sopstvenom životu i postanete sebi najbolji prijatelj. Verovatno shvatate da stavljanje sebe na prvo mesto nije sebičnost, već briga o sebi, ali način na koji ljudi prihvataju i praktikuju ovaj koncept, vrlo je diskutabilan. Nije teško pomešati samoljublje i samosaosećanje i izvrnuti tezu, tako da ispadne da ste vi važniji od svih ostalih.
Međutim, možete postati sami sebi najveći prijatelj, a da ne postanete arogantni, egocentrični i neko na koga drugi ne mogu da računaju. Možete pokazati samosaosećanje na skroman i suptilan način i ne praviti predstavu od stavljanja sebe u centar svog života – upravo se radi o tome da ništa ne glumite i ne prikazujete i da težite da ostvarite svoju autentičnost.
Ako ste sa suprotnog kraja od egocentričnosti, voleti sebe je ozbiljan podvig i kad se upustite u to, osećate se kao najsebičnija osoba na svetu, kada vam je potrebno vreme za sebe. Mnogo vam je lakše da pokažete drugima saosećanje, da se zauzmete za druge, da uvažite njihova osećanja i vrednujete njihova postignuća, nego da sve to uradite za sebe. Ako vam je lakše da budete prijatelj drugima i bolje radite za druge nego za sebe, razvijanje samosaosećanja će za vas biti težak zadatak.
Ali, ideja da postanete sami sebi najbolji prijatelj uopšte nije odbojna – čak je vrlo logična. Ako ste spremni da se zauzmete za druge, zašto ne biste za sebe? Možda zato što verujete da to treba da učini neko drugi, kao što vi to činite? Dakle, uverenja vas sprečavaju da stavite sebe na prvo mesto, a vi to ipak, na neki činite. Vaš um to čini, iako o tome uopšte ne razmišljate, tako što procenjujete druge polazeći od sebe i zato imate nerealna očekivanja. To je ono što treba da nivelišete, da biste mogli sa malo više nežnosti i milosti da se pozabavite sobom, da prihvatite razumete i volite sebe.
Kako da postanete sami sebi najbolji prijatelj
Shvatite nedostatak samosaosećanja
Istraživanja sugerišu da nedostatak samosaosećanja može nastati zbog društvenih vrednosti, praksi i normi, ali spoljšanji faktori nisu jedini. Tu je i strah od nepoznatog (od promene), nespremnost da praktikujete samosaosećanje na zdrav i produktivan način (pretvarate ga u povlađivanje sebi), osećate se nedostojno i verujete da zaslužujete osudu i kritiku, a ne empatiju i podršku, stavljate druge na prvo mesto jer verujete da je to čin ljubavi, kao i znak dobrog vaspitanja i očekujete da će drugi raditi to isto (i onda budete uvređeni, razočarani i pogođeni kad oni to ne rade)…
Mnogi razlozi, uverenja i vrednosti mogu dovesti do nedostatka samosaosećajnosti, ali kada shvatite koji su vaši razlozi, zbog čega vi verujete da treba da budete nemilosrdni prema sebi, a milosrdni prema svima ostalima, našli ste svoj put ka isceljenju. Jer, sigurno su u pitanju određene povrede.
Sako, suknja i jakna: Hugo, Patike: Deichmann
Pročitajte i ovo: Da li ste i vi skloni oštroj samokritici (kako da kultivišete unutrašnji dijalog)?
Budite sebi najbolji prijatelj praktikujući ljubaznost
Veliki je to zaokret, ako treba da prestanete da osuđujete sebe i da se prema sebi ponašate ljubazno i saosećajno, ali pokušajte. Zamislite da ste sami sebi najbolji prijatelj i da se obraćate tom prijatelju kad napravi određenu grešku. Sigurno ne biste grdili prijatelja i upotrebljavali oštre reči koje upućujete sebi, već biste pokušali da ga utešite, ali ne tako da mu povlađujete, već na realan način, ističući njegove vrednosti i svoju veru da će uspeti sebi da oprosti i da popravi svoje greške, ili da na njima nauči vrednu lekciju i sledeći put postupi bolje. Uradite tako – recite sve to sami sebi, pokažite razumevanje za to da čovek jednostavno ponekad nešto previdi, pogreši ne razmišljajući i da je to jednostavno tako. Dopustite sebi da budete samo čovek, kao što to dopuštate svima drugima.
Shvatite da su loša iskustva deo života
Ni uz najveću pažnju i svesnost, ne možete sprečiti sve greške i eliminisati loša iskustva iz svog života. Ni veoma produhovljene i prosvetljene osobe nisu bez briga i problema – one su to što jesu, samo bolje od ostalih prihvataju sebe i svesno se služe alatima koje poznaju. I da živite hiljadu godina, nećete rešiti sve probleme, otkriti sve istine i odagnati tugu i patnju iz svog života, jer život tako ne funkcioniše. Ljudsko iskustvo uključuje različite nivoe i vrste patnje. Kad se malo više udubite i doprete do mesta u sebi sa kog ne osuđujete nikog, pa ni sebe i sa koga imate širu perspektivu, shvatate da je to dar, na kome ste zahvalni.
Pazite na negativan samogovor i menjajte ga
Naučite da se obraćate sebi s poštovanjem – dok to učite, produbljujete svesnost i usidrujete se u sadašnjosti, jer praktikujete samoposmatranje, najdelotvorniji alat koji koristite u radu na sebi i na tome da postanete sami sebi najbolji prijatelj. Razvijanje sposobnosti da posmatrate mentalno svoje emocije i da se ne angažujete, deo je samosaosećajnosti. Kada naiđu negativne emocije setite se da je perspektiva sve – proširite je i ne identifikujte se sa osećanjima koja prolaze kroz vas.
Budite sebi najbolji prijatelj iskreno i bez povlađivanja
To jednostavno znači – budite objektivni i realni. Ako ne gubite živce sa drugima, sačuvajte ih i za sebe. Da biste u tome napredovali, praktikujte meditacije svesnosti, opraštanje, usvojte mentalitet učenja i rasta, često osećajte i izražavajte zahvalnost, bodrite i ohrabrujte sebe (napišite sebi iskreno pismo).
Ponašajte se prema sebi onako kako se ponašate prema prijateljima i prihvatite ljudsko iskustvo – to je nešto za šta svi imamo samo jednu priliku.
Pročitajte i ovo: Imate li jasan i snažan osećaj sopstva (i kako da ga razvijete)?
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević
