Potreba za kontrolom je strah, a taj strah je užasan. Ako ti samo za momenat opadne koncentracija, sve će se raspasti. I onda moraš da skačeš i uskačeš u sve vatre i vode pred sobom, a ako nigde ne gori i ne poplavljuje, onda moraš sama da proizvodiš eksplozivne varnice i da se bacaš u blatnjave barice.
Gladna ambicija pretvara ti život u čistilište, u kome je konstantna iscrpljenost mučenje na koje si sama sebe osudila. Ludilo kontrole pretvara ti život u sve bržu jurnjavu za sopstvenim repom, koji postaje sve kraći.
Znaš kako se to okončava?
Dijagnozom.
Zato, čoveče – ženo, majko, kraljice – o’ladi malo. Zapravo, o’ladi mnogo, ali postepeno i polako, jer ako kreneš radikalno, sa svojim nabojem ambicije i kontrole, verovatno ćeš početi da hodaš unazad i da govoriš unatraške. Nemoj da staneš i da odeš u minus. Samo uspori. Malo, pa još malo. Usporavaj dok ne osetiš mir stabilnosti i jasnoće, koji ti poručuje da nećeš ostvariti svoje snove danas, i da ne treba da pregoriš i izludiš od frustracije i upinjanja. I kad dođe taj dan, momenat u kome ćeš poneti krunu svojih napora i zalaganja, biće to samo trenutak, koji znači da moraš da nastaviš da čuvaš i unapređuješ ono što si ostvarila. Nikada nećeš završiti sav posao, rešiti sve probleme, popeti se na pobednički tron i ostati na njemu, život ne funkcioniše tako.
Opusti se. Ali stvarno. Nađi vremena za igru, smeh, uživanje, lenstvovanje. Odbaci strah, krivicu, brigu, poješće ti energiju i pojačati frustraciju. Ostvarivanje snova ne treba da ti pije krv i oduzima životnu radost, upravo suprotno, sama činjenica da znaš šta hoćeš i radiš na tome, treba da ti bude transfuzija energije i radosti. Upravo po tome i znaš da radiš kako treba.
Naslovna fotografija: instagram.com/emitaz
Aleksina Đorđević
