Ako hoćeš da neko zna kako se osećaš, reci mu
Niko ne ume da čita misli. Ni prijatelji, ni roditelji, ni partneri. Ali oni koji te vole, žele da znaju kako se ti osećaš i treba da im kažeš. Ponekad se osetiš bolje samo zato što si nekome poverila šta ti je na duši. Tvoji roditelji su uvek tu za tebe, a tvoj partner bi trebalo da bude neko kome je i te kako stalo do toga kako se ti osećaš.
Razgovori se obavljaju u četiri oka
Kad sa svojim partnerom razgovaraš o važnim stvarima treba da budete sami, da vas niko i ništa ne uznemirava i da se gledate u oči. Savremena tehnologija omogućava dostupnost i brze dogovore, ali to je iluzija komunikacije – pravi razgovor, onaj koji ostavlja utisak, u kome se stvarno otvaramo i koji posle pamtimo, jeste onaj koji vodimo jedan na jedan, gledajući se u oči.
Ljubav nije jednostavna
Tvoji roditelji bi voleli da za tebe bude jednostavnije nego što je bilo za njih, ali nije. Sve je komplikovanije. Sloboda je sve veća i sve više pogrešno shvaćena i zloupotrebljena, standardi potrošačkog društva ne podržavaju trajne vrednosti i ne ohrabruju te da veruješ u ljubav, površni odnosi su svuda oko tebe, a velike ljubavi su redak primer. Kad se pojave osećanja, treba ih negovati i u vezu treba ulagati, jer ljubav sama po sebi nikad nije dovoljna u praktičnom i svakodnevnom životu.
