Seksualno vaspitanje u okviru porodice i dalje je tabu. Na nama je da razmišljamo o onome o čemu naše mame i bake nisu smele, htele ili umele da razmišljaju i da svojim ćerkama prenesemo ono što one nama nisu.
Po pitanju seksa i seksualnosti, svi se nekako oslanjamo na snagu prirode i nadamo se da će naša deca otkriti te stvari onako kako smo i mi to činili, bez mnogo galame i bez roditeljskog mentorstva. Ali ako same nismo imale adekvatne izvore informacija, ako uputstva i interesovanje naših majki nije išlo dalje od brige da ne zatrudnimo i ako razmislimo o svemu što smo doživele i o tome šta bismo volele da smo saznale na vreme, moraćemo da razmišljamo o seksualnom životu svojih kćeri, onako kako razmišljamo i o svemu ostalom čime možemo da im olakšamo život i da im pomognemo da pronađu sebe i budu srećne i stabilne osobe.
Mi želimo da naše ćerke imaju zadovoljavajući seksualni život
Možda o tome nismo tako razmišljale, ali zašto bi to bilo imalo različito od želje da budu uspešne u školi, da sklapaju oplemenjujuća prijateljstva, da budu zdrave, lepo obučene, cenjene i omiljene u svom društvu, da ostvare svoje potencijale i talente, upoznaju ljubav, zasnuju porodicu? Kad jednom osvestimo da nam je stalo do toga da nam ćerka bude srećna, zadovoljna i ostvarena na svim životnim poljima, moraćemo da prihvatimo da je i seks jedno od tih polja i to prilično bitno. Uostalom, koliko je nama važan seks?
