Kao onda u vas, samo sada hoće sve što nije hteo kad se zaljubio u vas. Da se razvede, da se opet oženi (tom nekom novom) da joj pravi decu. Uuuuhhhh. Kako žena da ne poželi da ga rastrgnu lavovi? Možete li da uhvatite sva osećanja koja vas obuzimaju, koristeći vašu glavu kao ringišpil?
Znate, nekada su žene u ovakvim slučajevima muškarcima sipale sodu u oči. Šta to znači, nemam pojma, ali sećam se kako je nana prepričavala neke seoske slučajeve ljubavne strave i užasa, koji kulminiraju tom sodom. Oslepeti ga, da ne gleda druge žene, sasvim je spontano rešenje, ali nije društveno prihvatljivo u kontekstu civilizacije. A pošto mi nismo divljakuše i seljanke da nekome sipamo sodu u oči, niti smo kraljice, pa da naredimo da ga bace lavovima i usput išibamo par robova, da isteramo bes i frustraciju, onda moramo da prođemo kroz dvostruki osećaj nemoći.
Nemoć zbog toga što ne možeš ništa da uradiš da izazoveš osećanja koja neko nema prema tebi, a ima ih prema nekom drugom i nemoć što ne možeš svoj bes da iskažeš surovo, brutalno, krvavo, dramatično i konačno.
