Uoči njene smrti, slavimo apstraktnu slikarku koja je prisvojila mačističku umetničku formu kako bi podigla svest žena i povratila njihov bes. Louise Fishman, čija su feminističke slike preispitivale dominantnu mušku praksu savremenog ekspresionizma, preminula je krajem jula u Njujorku, u 82. godini.
Rođena u Filadelfiji 1939. godine, Fishman se nakon završenih studija preselila za Njujork, gde je verovala da će upoznati savremene ekspresioniste koji će je radosno primiti u svoj društveni krug. Međutim, ubrzo je saznala da za nju na toj sceni “nema mesta”. Iako se nije osećala prihvaćeno u “mačo” umetničkom pokretu, našla je drugu zajednicu u kojoj se osećala svojom. Postala je deo lezbijskog pokreta koji joj je promenio život. Jednom prilikom je izjavila da je procvetala na način za koji je mislila da nije moguć.
View this post on Instagram
Posleratni savremeni ekspresionizam trebalo je da u potpunosti bude samoreferencijalan, kako bi svaku sliku prezentovao pod izgovorom da postoji izolovano u prostoru i bez referenci na bilo šta izvan platna. Sedamdesetih godina prošlog veka, kad su se postmodernisti oslobodili slike kao mrtve forme umetnosti, Fishman je počela buntovno da prisvaja ovaj tradicionalni dominantno muški medijum, zahtevajući od apstraktnog ekspresionizma da govori o njenom vremenu, zajednici i iskustvima.
Iako je nakratko napustila slikarstvo u toku kasnih 60-ih i početkom 70-ih u želji da se bavi šivenjem i štrikanjem, koje se tradicionalno nazivaju “ženskim veštinama”, Louise Fishman je najpre zapamćena po velikim, gusto obojenim i teksturiranim kompozicijama. Ove elegantne, energično rađene apstrakcije zamršenih i žustrih pokreta, stvorene su pomoću strugača, lopatica i četki za naizmenično nanošenje i uklanjanje boje.
