Upozorenje: Ovaj post je NSFW = Not Safe For Workplace. Obiluje golim/polugolim/seksualno eksplicitnim slikama. Nastavite pregled posta na sopstveni rizik…
Moda ili pornografija?
Ideja za pravljenje ovog posta je nedavna poseta jednom od naših omiljenih sajtova modne redakcije “ZAC Fashion”. Nakon što smo kliknuli da pogledamo šta ima novo, uočili smo poslednji dodatak sadržaja koji je bio pun golotinje i slika punih seksualne konotacije. U principu, niko ko je u ovom poslu nema problema sa golotinjom, ali s vremena na vreme je neophodno zapitati se: “Čemu tako nešto?”. Koja je poenta takvih sadržaja? Kakve to sve veze ima sa modom?
Golotinja u umetnosti nije ništa novo. “Venus di Milo”, Mikelanđelov (Michelangelo) “David”, Gojina (Goya) “La Maja Desnuda” i Maneova (Eduard Manet) “Olimpia” – samo su neki od poznatih primera golotinje koji su stari nekoliko vekova. Postoji i mnogo fotografa koji su poznati po svojim aktovima, uključujući jedan od naših omiljenih – Elen fon Unvert (Ellen von Unwerth). Ipak, preovladavanje golotinje u modi je nešto novo, posebno u SAD-u.
Helmut Njuton (Helmut Newton)
Nema sumnje da su medijski prikazi golotinje i seksa odavno prihvaćeni u mnogim delovima Evrope. Kao rezultat toga, golotinja je godinama predstavljana u publikacijama kao što su “Vogue Paris” i “Vogue Italia”. Čuveni fotograf Helmut Njuton bio je među prvima koji je radio polunage i nage fotografije za “Vogue Paris”, kao i za druge publikacije, a njegov uticaj i na današnje editorijale je nesporan.
Razna dela fotografa Helmuta Njutona
Golotinja u umetnosti, posebno u fotografskoj formi, svodi se na intimu trenutka. Njuton je imao nesporan talenat za hvatanje senzualnosti slike, pri tome slaveći ljudsku formu. On nije slikao golotinju radi golotinje, nego se fokusirao na stvaranje trenutka, emocije. Bio je usredsređen na kontrast između obučenog i golog. Međutim, neki element mode bio je uvek prisutan u njegovom radu, čak i u editorijalu pod nazivom “Cipele sa potpeticom i ništa drugo”, po kom je bio poznat.
“Sie kommen!” (Oni dolaze!), “Vogue Paris”, 1981. (Helmut Njuton)
“Sie kommen!” je verovatno najpoznatije Njutonovo delo za neki modni magazin. Godine 1981. glavni i odgovorni urednik časopisa “Vogue Paris”, Fransin Kresent (Francine Crescent), prikazala je Njutonove radove na osam stranica u novembarskom izdanju magazina. Njegova fascinacija golim, naspram obučenog, ovde je više nego očita.
Moderni uticaj
O golotinji i seksualnosti u modnoj fotografiji ne možemo da govorimo, a da ne pomenemo Gaja Bordina (Guy Bourdin). Bordin je bio savremenik Helmuta Njutona koji je imao sličan uticaj na modnu fotografiju. Mogli biste reći da su njihova dela predstavljala polarne suprotnosti. Njuton je poznat po tome što je slikao monohromatske, intimne slike zamišljenih privatnih života (često i sadomazohistične). Bordinov rad je bio visoko stilizovan i pun boje. Obojica su birali da pričaju priče svojim aparatima, a moda je često dolazila na drugo mesto. Mada, opet, uvek je na neki način bila prisutna.
Moderno, golo, provokativno
S leva na desno (od gore): Kejt Vinslet (Kate Winslet), uradio Stiven Majzel (Steven Meisel) za “Vanity Fair”; Daucen Krous (Doutzen Kroes), uradio Mario Testino (Mario Testino) za “V Magazine”, edicija kupaćih kostima.
S leva na desno (dole): Šarlota Rampling (Charlotte Rampling) kao Venera u magazinu “Furs”, uradio Helmut Njuton (2002), fotografija Gaja Bordina.
Jasno možete da vidite uticaj Njutona i Bordina u gorenavedenim editorijalima sa akcentom na krznu. Ali Stiven Mejslend (Steven Meiseland) i Mario Testino nisu jedini fotografi koji su se ugledali na njih. Izgleda da je često kontroverzni Teri Ričardson (Terry Richardson) u njima dvojici pronašao dosta inspiracije. Baš dosta.
Novija verzija modne provokacije
S leva na desno (gore): Blejk Lajvli (Blake Lively) i Lejton Mister (Leighton Meester), uradio Teri Ričardson za magazin “Rolling Stone”, fotografija Helmuta Njutona.
S leva na desno (dole): Kristal Ren (Crystal Renn), uradio Teri Ričardson za “Vogue Paris”, fotografija Gaj Bordin.
Da nismo bolje informisani, pomislili bismo da je poslednja slika sa kobasicama Ričardsonova, toliko je slična Bordinovoj!
Ako i dalje niste ubeđeni da su Njuton i Bordin uticali na današnje fotografe, pogledajte ovo:
Seksepil sa primesama mode
S leva na desno (gore): Dolce Vita uradio Stiven Klajn (Steven Klein) za “W Magazine”, fotografisao Gaj Bordin; (dole): Stiven Mejzel za Calvin Klein (s/S 2009).
S leva na desno (dole): fotografiju radio Helmut Njuton, Stiven Klajn za brend Dolce & Gabanna (1997) (gore): Eva Mendez (Eva Mendes) za Calvin Klein, uradio Stiven Klajn (2009); Abby Brothers, uradio Majkl Donovan (Michael Donovan) (2011).
Prilično ubedljivo, zar ne? Čini se da su seksualnost i golotinja bili prisutni mnogo duže nego što se misli. Ono što je interesantno je da se samo nekoliko navedenih fotografija svodi pod kategoriju kontroverznih u poslednjih par godina.
Što se tiče aksesoara – sa 99 odsto golih modela i sa ponekim aksesoarom tu i tamo – šta se tačno dešava? Mislite li da je golotinja u ovoj sferi novost?
“Goli” aksesoari
S leva na desno: fotografija Helmuta Njutona, Tom Ford za Tom Ford, (A/W 2009); Kori Birand (Koray Birand) za “Elle Turkey”; i Edita Vilkeviciute (Edita Vilkeviciute): Mert and Marcus (A/W 2011).
Ne, ništa od ovoga nije novost. Helmut Njuton je prvi uradio seriju golih fotografija sa ženom koja nosi samo štikle. Reklamne kampanje koje uključuju golotinju i parfeme danas su prilično česte, a najkontroverznija je Tom Ford. Tokom pretrage, naišli smo na fotografiju Gaja Bordina – zbog koje smo svi u redakciji uzdahnuli.
Kontroverzno i upečatljivo
S leva na desno (gore): Tom Ford, uradio Teri Ričardson (2007); fotografija: Gaj Bordin Tom Ford, Tom Ford (2011).
Iako su u Bordinovoj verziji intimni delovi prekriveni, ideja je i dalje jasna.
Konačni osvrt
Jasno je da su i Njuton i Bordin koristili golotinju i seksualnost kao formu umetničkog izraza – a medijum im je, očito, bila modna fotografija.
Dakle, kako se ovaj umetnički izraz prevodi u modu danas? Iz našeg ugla, modni editorijali se vrte oko prodavanja i predstavljanja načina života. Niko od nas nema problem sa golotinjom, a ni seksom, kada se pojavljuje u modnim editorijalima – kao okidač za pokretanje emocija. Erotika, senzualnost, intima. Čak i šok. Ako je urađeno dobro, prilično je efektno. Međutim, neukusna golotinja – golotinja radi golotinje – nema gotovo nikakav uticaj na modu i budi negativne kritike, barem od nas. Kada je nešto izraz, a kada umetnost?
Umetnost ili ne?
S leva na desno (gore): Lej Džeger (Leigh Yeager): Džef Ce (Jeff Tse).
S leva na desno (dno): Elsa Hosk (Elsa Hosk): Andreas Kok (Andreas Kock); Elizabet Garsija (Elisabet Garcia): Fransoa Bertier (François Berthier).
Da li je mreža zaista parče garderobe? Šta mislite o slici bez odeće/aksesoara? Da li je i to moda? Kada se prekoračuje granica i zalazi u soft pornografiju?
Kristin Varli i Rankin za “S Magazine”
Maja Luković je zaljubljena u lepu reč, teži srećnim i jedinstvenim trenucima. Beskrajno pozitivna i uporna.
