Teško da postoji jednokratna kombinacija u kojoj ćemo samo oceniti nečiji fizički izgled, koji nam je prijatan i privlačan i jednostavno se baciti na nekog, kao na tanjir pečenja. Obično je neophodno malo razgovarati. Uspostaviti neki kontakt i steći neki utisak. Možda nam se sve dopada – i kako neko izgleda i kako nam se obraća i boja i ton njegovog glasa, miris i pokreti. A možda neko prosto zrači erotskim nabojem i nečim nas izaziva, iako nam se ne dopada kako izgleda. Ali ako ne uživamo u flertu, komunikcija ne teče glatko, ne razumemo se ili je definitivno jasno da neko nema šarma, ni smisla za humor, ma koliko dobro izgledao, vrlo su male šanse da ćemo oceniti kako nas jedan intimni susret neće ništa koštati.
Jer to je ono što nastojimo da utvrdimo, kad se nalazimo pred one night stand izazovom. Kolika je cena. A cena uvek postoji. I kad preduzmemo sve mere predostrožnosti i potpuno svesno uđemo u površnu telesnu avanturu, može da nam se dogodi da se dugo posle toga stidimo sebe i pitamo se šta nam je to trebalo.
Možda će nam se dopasti, pa ćemo hteti ponovo, rizikujući da veče neobavezne zabave sa nekim koga ne poznajemo preraste u nešto smarajuće i obavezujuće. Možda nećemo moći tako lako da se izvučemo, jer smo nagazili na opasno upornu osobu, koja zapravo nije imala ideju o avanturi, nego misli da tako počinje veza, pa će nas proganjati, a možda će joj i uspeti da se zalepi za nas. Možda ćemo, u povratku uobičajenim okolnostima i stanju dnevnog funkcionisanja imati osećaj da smo zaista potpuno bezveze rizikovali i da se ne osećamo ni zadovoljno, ni ispunjeno što smo zadovoljili radoznalost i požudu i žestoko se pokajati što smo to uradili.
Ukoliko nismo serijski uživaoci jednokratnog seksa, naviknuti na tu vrstu rizika i dinamike, svakako ćemo kasnije razmišljati o tome zašto smo to uradili i kako se osećamo zbog toga.
Tada, za nas, jednokratni seks služi jedino tome da upoznamo sebe iz perspektive iz koje se još nismo posmatrali i da vidimo da li nam se dopada to što vidimo.
Aleksina Đorđević
