“Daj da je vidim”, kaže on, kao da je to lako. Njemu jeste, pozer mu sam iskače pred kameru, bez ikakvog čepljenja i traženja uglova.
Ako ti je i dalje neprijatno da pričaš o toj temi i ustručavaš se da se upustiš u sexting, nemoj, bre, da si seljanka (ja), opismeni se i uključi u savremene tokove. Kao moja prijateljica. Ja joj se divim što je to tako normalno prihvatila i usvojila.
“Kako si uspela?”
“Pa došlo mi “dovde”, ne sećam se kad sam zadnji put imala seks!”
I dečka je našla. Naletela na jednog prilagođenog konzumenta savremenih čuda dejtinga, što mu nije bilo dovoljno samo da drka na sličice, nego je hteo pravu stvar, pa se organizovao i pojavio. I nastavio da se organizuje i pojavljuje. Molim lepo. Sexting radi.
Neka istraživanja kažu da skoro devedeset odsto odraslih ima sexting iskustva, kao i svaki sedmi tinejdžer.
“Šta da radim, da otvorim profil na Tinderu?”, pitala sam decu.
“Maaamaaaa, neeeee!!!”, viknuli su uglas.
Samo sam ih zezala.
Ozbiljni stručnjaci se bave pitanjem ovog savremenog fenomena, vrše istraživanja i imaju kojekakve uvide i zaključke. Pa kažu kako je to za neke ljude način da osnaže svoje samopouzdanje, za neke zadovoljavanje egzibicionističkih poriva, za neke uvod u masturbaciju, za neke način da se iskomuniciraju seksualne sklonosti i interesovanja, da se razmene korisne informacije, pre nego što dođe do seksa (ako dođe). Za neke je prosto zabava i uživanje u sopstvenoj seksualnosti.
Volela bih da spadam u ove poslednje, ali ma koliko se trudila i dalje sam seljanka. I dalje mi je, pre svega, smešno. Pa onda nekako bedno. I na kraju, dosadno. Treba mi osećanje bliskosti i povezanosti i treba mi dodir kože o kožu. Ako sexting nije samo uvertira za pravu stvar, onda je besmisleno petljati se sa tim. Samo sam kao prilagođena, ali, nije isključeno da će mi “dovde” doći.
Naslovna fotografija: instagram.com/ratundalova
Aleksina Đorđević
