Kad vas startuje na četu, iznenadite se
Kao, juuu, otkud ti, šta ti bi?! Malo proćaskate – možda ima nekih informacija o ljudima koje poznajete, koje želite da razmenite, ali ako imate pametnija posla, izvinite se i isključite. Pa i ako nemate pametnija posla, ne nastojite da produžavate komunikaciju, jer vas suštinski baš nešto i ne zanima zašto vas je startovao. Lakše vam je da pretpostavite da mu je dosadno, nego da ima neke skrivene motive, iako je to manje laskavo – nemate više želju da budete predmet njegove želje.
Ne pomislite danima na njega
Misli o njemu prestale su da budu dominantan sadržaj vašeg uma. Izgubio se taj automatizam, sa kojim ste ujutru ustajali i uveče odlazili na spavanje. Čak se ne sećate ni kada ste ga poslednji put sanjali. Kad ga se setite, to je zato što vas je neko ili nešto podsetilo, a onda se setite i da već dugo niste mislili o njemu i pretresali u glavi neke razgovore, scene i momente, onako spontano, sami od sebe.
