Do skoro je ponedeljak bio najomraženiji i najrizičniji dan u radnoj nedelji – kulminacija stresa i nivo anksioznosti zbog preopterećenosti poslom u predstojećoj sedmici, navela je stručnjake da se bave istraživanjima o povezanosti srčanih problema i iznenadnih srčanih udara sa početkom radne nedelje. Podaci su pokazali da se srčani udari najčešće događaju ponedeljkom u ranim jutarnjim satima.
Međutim, pojavila se potreba da se ti podaci preispitaju – jer sve veći broj zaposlenih pati od anksioznosti i depresije, kao i od srčanih problema, doživljava predinfarktno stanje, ili srčani udar, kao posledicu neprekidnog stresa.
Činjenice nam generalno nisu pomogle da usporimo, da se rasteretimo i posvetimo svom zdravlju – pritisak na poslu je sve veći i čest je slučaj da zaposleni od svojih nadređenih dobijaju poslovne meilove u kasnim večernjim satima, u vreme kad bi trebalo da spavaju, ili da se opuste i uopšte ne misle na posao. U nekim zemljama i kompanijama, ovo je shvaćeno kao uznemiravanje i zabranjeno je, jer potrebe posla ne mogu da opravdaju “upad” u nečiju privatnost i slobodno vreme.
Novija istraživanja pokazala su da su glavni uzroci stresa na poslu produženo radno vreme i primanje poslovnih uputstava i zahteva putem meila i poruka, van radnog vremena. Omraženi ponedeljak, ustanovljeno je u tim istraživanjima, po rizičnosti se u međuvremenu izjednačio sa ostalim radnim danima – zapravo, ustanovljeno je da se polovina slučajeva srčanog udara dešava zaposlenim osobama, u popodnevnim satima, u vreme od podneva do 18 časova, a ove situacije nisu vezane za ponedeljak. Stres može uzeti svoj danak u svakom trenutku, bilo kog dana, ostalim radnim danima, jednako kao i ponedeljkom. Najmanji procenat srčanih napada međutim, zabeležen je nedeljom – izgleda da je to jedini dan u sedmici, kad stres malo popusti, kad uspemo da se opustimo i mislimo na nešto drugo, barem preko dana, pre nego što dođe vreme za spavanje i počnemo da mislimo kako je sutra – ponedeljak.
