Kad uopšte ne provaljujete da on želi da ćuti i nemate osećaj za njegov prostor i privatnost, nego uporno nešto govorite i postavljate mu pitanja na koja jedva odgovara. Ili kad se ljutite kad vas on zamoli da ga ostavite na miru, ili kad tvrdite da ga ostavljate na miru, a u stvari ga neprekidno ometate, nudeći ga koječime i pitajući ga da li mu nešto treba. Ne namećite mu komunikaciju i pustite ga da diše – ne gubite ga na taj način, nego se ponašate kao neko ko shvata potrebu za mirom i samoćom.
Nervira ga kad očekujete da momentalno prekine to što radi, jer se bavi nekim glupostima (igra igricu) zato što je vama potrebna njegova puna pažnja ili asistencija. Vaši prioriteti su vaši, ali nipodaštavanje bilo čega što on radi, jeste nepoštovanje. Ako u ovoj situaciji nervirate jedno drugo, potebno je da napravite dogovor, ili da se najpre posvađate – bolje nego da se tiho prezirete.
Kad se presvlačite dvesta puta i spremate se kao da idete na svadbu (sopstvenu) da biste sa njim prošetali ili izašli na kafu. A on čeka pola sata, sat…i na kraju obučete ono što ste prvo probali. Ok, sve žene imaju pravo na taj deo ludila, ali obuzdajte malo ono što tako jasno iskazuje vašu nesigurnost, pokažite malo više samopouzdanja, pa će se on malo manje nervirati.
