Stalno preispitujemo neprijatne situacije
Neko nas je odbio, bio grub i neprijatan i ne možemo da prestanemo da razmišljamo o tome. Osećamo se postiđeno, uvređeno, propustili smo priliku da kažemo neke prave rečenice, da se odbranimo, da uzvratimo i što više razmišljamo o tome, sve se gore osećamo. Na ovaj način podrivamo svoje samopouzdanje i gubimo mnogo energije, koju bismo upravo mogli da usmerimo u jačanje svog samopouzdanja.
Stalno smo zabrinuti
Briga ništa ne rešava. Od nje se događaji ne odvijaju brže, niti se bilo ko bolje oseća, briga je potpuno nekonstruktivna. Teret koji nosimo i koji nas sprečava da budemo opušteni, da se više radujemo i uživamo. Ni ne znamo da smo stalno napeti i u grču, dok ne pokušamo da se opustimo i osetimo koliko nam to teško ide – navikli smo da osećamo pritisak i da uvek budemo zbog nečeg zabrinuti. Potebno je da vežbamo opuštanje i rasterećivanje – svako ima pravo da svoj teret odloži i da se oseća prijatno i bezbrižno i svako ima pravo da se reši svojih strahova i napetosti.
Rasejanost
Funkcionišemo automatski, dok nam hiljadu misli prolazi kroz glavu i ne dozvoljava nam da se usredsredimo na ono što radimo. Veliki deo stvari uspevamo da uradimo rutinski i bez razmišljanja, ali greške nam se dešavaju u svemu što radimo. Kad smo odsutni i rasejani, zapravo i ne živimo – ne nalazimo se na mestu na kome se odvija naš život. Zato je vežbanje boravka u sadašnjem trenutku – usmeravanje svesti i pažnje na sve što radimo, dok istovremeno pratimo svoje telesne signale, kao i misli i osećanja, vežba u osnaživanju i vraćanju izgubljene energije.
Fotografije: unsplash.com
Brankica Milošević
