Sindrom slomljenog srca nosi naziv “takotsubo” jer je prvi put medicinski zabeležen u Japanu i odnosi se na iznenadnu bol u grudima koju osećamo kad nas pogodi emotivni gubitak, bilo da je u pitanju gubitak osobe, ili emotivna povreda koju nam nanosi neko koga volimo.
Istraživači su tokom dve godine pratili 37 ispitanika sa ovim sindromom, drugačije opisanim kao “stresna kardiomiopatija” utvrdivši da su simpotimi posledica reakcije srca na talas hormonskog stresa. Deo srca se privremeno povećava i ne uspeva da pumpa krv kako treba, dok su ostale srčane funkcije normalne. Ispitivanja ultrazvukom i magnetnom rezonancom, pokazala su da se na srcu uočava fizička šteta i posle nekoliko meseci od doživljenog šoka – čak i posle nekoliko godina. Većina ispitanika imalo je teškoće u izvođenju zadatih vežbi, osećali su slabost i brzo se zamarali.
Istraživači su došli do zaključka da “takotsubo” sindrom treba tretirati i lečiti kao što se čini kada su u pitanju posledice srčanog udara, pošto rezultati tokom dve godine istraživanja (najduže istraživanje sprovedeno na ovu temu) ukazuju na trajnost posledica doživljaja slomljenog srca.
Takođe, utvđeno je da su žene ugroženije, jer ih ovaj sindrom pogađa češće i u većoj meri nego muškarce, a veruje se da je broj obolelih dosta veći od onog koji je za sada utvrđen.
