“Reci svojoj mami da ceniš njenu brigu, ali da ona treba da pokaže malo poverenja u tvoje sposobnosti odraslog bića da rešava svoje probleme.”
“To ne treba da trpiš, to je oblik nasilja i neće se promeniti. Ako on ne potraži stručnu pomoć već sutra, ostavi ga, spasavaj se.”
“Vrtiš se u istom krugu – uvek donosiš iste odluke i one se uvek okončavaju na isti način. Kad misliš da iskoračiš iz tog vrtloga?”
Sigurno ste puno puta izgovarale slične rečenice i gledale reakciju svojih prijatelja – oni klimaju glavama, potpuno se slažu, razumeju da je to što čuju glas razuma. Neki od njih su čak u stanju da u vašem savetu pronađu inicijalno paljenje koje im je bilo potrebno da se pokrenu i da zaista urade za sebe dobre stvari, koje će im promeniti kvalitet života.
I zar nije logično da, kad se nađete u nekoj situaciji u kojoj ste prijateljima delili mudre savete, samo poslušate sebe? Da kažete sebi isto što i njima?
