Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Mikro trend: Ovaj detalj čini da svaki autfit izgleda super-moderno!

Tvoj novi saveznik u borbi protiv neželjenih dlačica: Philips Lumea

Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Kada bi se oformio žiri koji bi birao lepoticu zime, jednoglasno bi nominovao pahuljicu kao mis vode u čvrstom stanju. U želji da što duže uživamo u njenoj lepoti dok je čuvamo na rubu šala ili na vrhovima rukavica, ona iščezne od toplote našeg daha ili se misteriozno utopi u vunu. Njenu velelepnost najbolje opisuje fizika.

Slika 166 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Kao od najtanjeg stakla

– Kada nastanu, sve pahulje su iste. Postaju drugčije jedna od druge, tek onda kada se upute ka tlu. Vetar ih formira, a transformacija oblika traje sve dok ne “dodirnu” površinu.

– Kristali snega imaju uvek šestostranu simetriju. Najređi su dvanaestosimetrični koji imaju najnepravilniji i najčudniji izgled.

Slika 252 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Po pravilu su nepravilne

– Sneg je mineral, isto kao i dijamant i so.

– Kristal snega može biti 50 puta širi nego što je “debeo”.

– U sredini svakog kristala nalazi se čestica prašine, koja može da bude od vulkanskog pepela do čestice iz svemira.

– Sneg koji je tek pao je 90-95 odsto ispunjen vazduhom i dobar je izolator.

Slika 342 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Poput zaleđenog lista čiji je hlorofil oduvao vetar

– Snežna oluja sa vidljivom munjom je retka. Neki naučnici smatraju da munju proizvodi sneg koji je van domašaja oka. Kristali leda se sudaraju u oblacima i stvaraju elektricitet.

– Prema “Ginisovoj knjizi rekorda” najveća pahuljica je pala 1887. godine u Fort Keogu u Montani, i bila je veličine 38 centimetara.

– Sneg ponekad može biti crven, žut ili crn, verovatno zbog mešanja sa polenom ili prašinom.

– Ako vas egzotičan izgled crvenog snega namami da ga okusite, nemojte to raditi. Iako miriše na lubenicu, miris i boja potiču od posebne vrste alge, koja živi u ledu.

– Najbelje mesto na svetu je, osim na polovima, Valdez na Aljasci. Tamo u proseku padne 828 centimetara snega svake godine.

Slika 433 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Jedine iglice koje ne mogu da ubodu

– Na polovima u stvari i ne pada puno snega, već je to uglavnom stari sneg koji je podignut i nošen vetrom.

– Na Antarktiku, čvrst i ravan sneg reflektuje zvučne talase i prenosi ih kilometrima daleko.

– Rene Dekart (René Descartes) se čak bavio i proučavanjem pahuljica! U knjizi “Meteori” (Les Météores) 1635. godine dao je precizan opis morfologije kristala snega, koje je posmatrao golim okom. Zaključio je da tako nešto precizno, čovek ne može da stvori.

– Prvi čovek koji se posvetio fotografisanju pahuljica bio je Vilson A. Bentli (Wilson A. Bently). Počeo je 1885, a završio 1931. godine kada objavljuje katalog “Snežni kristali” sa 2,000 uslikanih pahulja. Inače, napravio je 6,000 snimkova.

Slika 529 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Prvi blic koji je obasjao sneg

– Japanski naučnik Ukičiro Nakaja (Ukichiro Nakaya) je prvi posmatrao i proučavao pahuljice sa fizičkog aspekta. Svrstao ih je u 40 kategorija. Takođe, je prvak u tome što je uspeo da proizvede veštačke kristale snega u raznim uslovima.

Slika 625 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Muzej snega u japanskom gradu Kaga

– Previše snega može da izludi čoveka. To oboljenje se naziva arktik histerijom, koja se uglavnom vezuje za ljude koji naseljavaju polarne krajeve. Izaziva niz simptoma, među kojima su i eholalija – besmisleno ponavljanje reči koje su oboleli načuli ili im se učinilo da su čuli, kao i trčanje po snegu potpuno goli.

– Ne verujte urbanoj legendi da Eskimi imaju stotine naziva za sneg. Lingvisti kažu da oni imaju mnogo različitih dijalekata i mnogo načina na koji tumače reči, pa bi se to moglo uporediti sa brojem reči za “ljubav” kod svih Evropljana.

Prethodne tekstove iz serijala “Snimi ovo” možete pročitati ovde.


ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.

Editors choice