Nije to ona priča o tome da ćete naći sreću kad najmanje očekujete, odnosno, kad prestanete da tražite, obećanje da će se desiti nešto veliko i doneti vam životnu radost, ljubav, uspeh koji priželjkujete, kad prestanete to da očekujete i da za tim jurite. To je priča o prihvatanju mogućnosti da sreća pronađe vas. O rasterećenju i oslobađanju od frustrirajuće potrage i gorčine nepronalaženja.
Ali, da. Da biste došli do tog rasterećenja, morate odustati od očekivanja. To možda znači da čak prestanete i da se nadate. Da se pomirite da za vas ne postoji ono što tražite, da nema više ničeg u životu što možete otkriti, ili dobiti, što vas može iznenaditi i ispuniti čuđenjem i zahvalnošću.
View this post on Instagram
Morate se osećati opustošeno, bezvredno, poraženo, usamljeno. Morate obračunati svoje gubitke, hektolitre suza koje ste prolili zalivajući njima svoje neostvarene snove, dubinu sumnji koje su podsticale preispitivanje obrazaca i rađanje novih uverenja, tone tereta koji ste sebi natovarili na leđa… Sve što ste ikada doživeli i osetili, traži da bude oslobođeno. Očišćeno.
Pustite u ništavilo sve nade koje ste imali, svu grižu savesti i krivicu koju ste osećali, sve povrede koje ste preživeli, svo iskustvo koje ste sakupili. Pustite sve duhove koji lejujaju za vama. Sva žaljenja i neprežaljenosti.
Radost je kao onaj osećaj kad u ispražnjenoj i sveže okrečenoj sobi odjednom primetite kako je to veliki prostor i koliko svetla ima. Ona zrači kroz prozor i obasjava prazninu koju ste stvorili oslobađanjem svih suvišnih stvari, kojima je prostor bio ispunjen. Možda nije praktično živeti u praznoj sobi, neki nameštaj je neophodan, ali kad izbacite stare, tamne, rasklimane, kabaste komade i unesete neke nove, svetle, manje i lakše, koje ne deluju kao da pritiskaju sa svih strana, već kao da reflektuju svetlost, osećaćete se drugačije. Osećaćete se otvoreno.
