Prethodne tekstove iz serijala “Srećan rođendan” možete pročitati ovde.
Nijedno delo pisano od strane bilo koga ne svedoči tako jasno i čitko o strahotama Holokausta kao “Dnevnik Ane Frank”. Čudesno je kako je jedna devojčica uspela da o nečemu tako tragičnom piše sa puno nade i topline. Da je živa sada bi imala 83 godine. Srećan rođendan, Ana!
Ana Frank (Annelies Marie Frank) je rođena u Frankfurtu, 12. juna 1929. godine. ali je veći deo svog života provela u Amsterdamu. Živela je u stabilnoj i srećnoj porodici, koju su činili otac Oto (Otto), majka Edit (Edith) i sestra Margot (Margot). Ana je pohađala holandsku školu sve do trenutka kada su nemački fašisti okupirali Holandiju i mnogobrojnim odredbama ograničili prava Jevreja. Tada je Ana, zajedno sa sestrom Margot, morala da pređe u jevrejsku školu. Kako su se prilike za jevrejsko stanovništvo pogoršavale, porodica Frank je, zajedno sa porodicom Von Pels (Van Pels) bila primorana da se sakrije u potkrovlje zgrade u kojoj je radio njen otac, koje je kasnije Ana nazvala “Tajno skrovište”. Kasnije im se pridružio i porodični prijatelj, zubar Fric Fefer (Fritz Pfeffer). Upravo na tom mestu, započinje jedna iskrena i potresna ispovest devojčice koja nije dozvolila nadi da je napusti i koja je čvrsto verovala, da su u dubini duše, svi ljudi dobri.
Retki trenuci sreće – Ana Frank za pisaćim stolom u “Tajnom skrovištu”
Narednih par godina, zajedno su živeli, zajedno disali. Navikavali su se na međusobne nedostatke i iritirajuće navike, sve vreme verujući u bolje sutra. Morali su da paze da ih ništa ne oda, a Ana je ujedno morala da se bori sa tinejdžerskim periodom odrastanja. U velikom problemu su bili i ljudi koji su im pomagali i snabdevali hranom, odećom i ostalim potrepštinama. A kako je život u neprekidnom strahu i strepnji uticao na Anu, vidimo iz sledećeg odlomka:
“Ponovo i ponovo se pitam, nije li možda bilo bolje za nas da se uopšte nismo skrivali i da smo sada mrtvi, a da ne preživljavamo svu ovu bedu, naročito zato što više ne bismo smeli dovoditi svoje zaštitnike u opasnost. Ali svi mi bežimo i od ovih misli, jer još uvek volimo život. Nismo još zaboravili glas prirode, još se nadamo, uzdamo u sve. Sve se nadam da će se sad nešto desiti, streljanje – ako to mora biti, ali ništa nije gore od ove neizvesnosti! Neka dođe kraj svemu ovome, pa ma kako težak, onda ćemo barem znati da li ćemo se izvući ili propasti.”
Tajno skrovište
Nažalost, kraj je ubrzo i došao. Avgusta 1944. dok je svet bio na korak od oslobođenja, ispred njihove kuće, zastao je automobil iz koga su izašli Gestapovci i holandski policajci. Skrovište je otkriveno. Ana je sa porodicom odvedena prvo u holandski zatvor, zatim u koncentracioni logor, Bergen – Belsen, gde je i umrla marta 1945. godine. Jedino je otac Oto doživeo oslobođenje. Po povratku u Amsterdam, dugo nije imao snage da pročita ćerkin dnevnik, ali je nakon prvog čitanja shvatio da bi njegovom objavom ispunio Aninu želju da postane pisac.
Ana Frank je osoba koja je sebe zauvek ubeležila u istoriju, ali i ljudsku svest i sećanje. Iako je ona nije preživela, njena misao “Nas osmoro smo mali komadić plavog neba okružen teškim, sivim oblacima” nadživela je Holokaust i i pokazala da nada, ipak, nikad ne umire.
Spomenik Ani Frank u Amsterdamu
Ginger Lady obožava modu, ali izbegava da piše o njoj. Obožava muziku ali ne peva pod tušem. Voli da pozira a nije model. Piše ono što zna i u šta veruje. Svoj život umesto u ružičasto boji u crveno i definitivno nema vremena za gubljenje. We don’t have all the time in the world. The time is now.
