Da je dobio ime na dan svoje smrti, sigurno bi se zvao Halej. Objašnjenje je jednako jednostavno i iznenađujuće. Njegov život je trajao od jednog do drugog pojavljivanja Halejeve komete na nebeskom svodu. Iznenađenje ne iščezava ovde, već se pojačava. Sam Mark Tven (Mark Twain) je bez ikakve magijske, hiromantijske ili vradžbinske pomoći predvideo svoj sudnji dan. U razgovoru sa svojim prijateljem, Mark je izjavio da je lično Bog odredio ta dva datuma ovim rečima: “Evo ova dva neodgovorna izroda (Halejeva kometa i ja) došla su zajedno, pa će zajedno morati i da se ugase”. Da mu je sudbina odredila da bude metuzalem, danas bi slavio 177. dan rođenja. Međutim, u 75. godini je izdahnuo zauvek.
Tven je gledao na stizanje na svet kao na poduhvat. Rođen je u skoro nevidljivom selu Florida u državi Misuri. Rođenje je neskromno obrazložio, tako što je rekao: “U selu je tada živelo sto osoba tako da sam ja svojim dolaskom na svet uvećao broj njegovih stanovnika za jedan procenat. To je više nego što su mnogi ljudi u istoriji učinili za svoj zavičaj. Možda nije skromno da o tome govorim, ali to je tačno”.
Svakom nestašnom jedanaestogodišnjaku posle čitanja domaće lektire, Tom Sojer postaje mali idol. Dečak koji je ruku pod ruku sa najboljim drugom Haklberi Finom uveo Marka u svet večnosti. I Tom i Hak su postojali van korica knjige. Ono što je Tom u literaturi, to je Mark bio u detinjstvu. Dok je sin gradskog pijanca, Tom Blankenšip, prerastao u Haklberija. Sve one Sojerove vragolije i pustolovine preživeo je sam Tven. Njegova majka je isto kao tetka Pola strahovala da li će joj se dete vratiti kući “u jednom komadu”, a Hak je zaista bio dete koje je leti spavalo na stepenicama, a zimi u buretu.
Družina na okupu
Ovaj humorista, Americi najomiljeniji, primenio je definitivno na svoja dela onu čuvenu brojalicu One Mississippi, Two Mississippi, Three Mississippi… Velika reka, kako su je Indijanci nazvali, temelj je fabule “Život na Misisipiju”, “Doživljaji Toma Sojera” i “Doživljaji Haklberija Fina”. Njegovo detinjstvo i posao rečnog pilota “nastanili” su se tu, što ne čudi eksploataciju ove reke kao inspiracije.
Tvena je život pomerao sa jednog na drugo radno mesto kao figuru na šahovskoj tabli. Bio je novinarski “lovac” na informacije. Još jedan “pijun” u nizu radnika u štampariji. “Skakač” po rudnicima u Nevadi u potrazi za srebrom. Na parobrodu kao kormilar morao je da bude precizan kao “top”. Dok nije postao “kralj” američke književnosti.
Popularnost pseudonima je diskretno ćušnula pravo ime Samjuel Langhorn Klemens (Samuel Langhorne Clemens) u opštu nepoznanicu. Po prvom napisanom tekstu daje mornarskom rečniku da ga potpiše. “Twain” označava dovoljnu dubinu vode da lađa može da prođe.
Samjuel kao dete je očigledno nekoj mački ukrao svih devet života. Toliko puta se davio. Posle prvog davljenja, kada su ga doveli kući polumrtvog, njegova majka je rekla: “Mislim da i nije bio u velikoj opasnosti. Osobe rođene da budu obešene bezbedne su u vodi”. Ovo “obešen” iznenađuje kada dopre iz usta jedne majke. Naime, u ovom slučaju to ne treba da čudi, s obzirom na to da je sa Semom imala više problema nego sa ostalo troje dece zajedno. Kad je imao samo pet godina, upisala ga je u privatnu školu, koju je plaćala 25 centi dnevno, kako bi se bar nekoliko sati odmorila od njegovih nestašluka. Već prvi dan je prekršio dva pravila škole.
Ljudi se pitaju da li postoji ljubav na prvi pogled. Posle ljubavne priče Marka Tvena trebalo bi se zamisliti da li ona postoji pre prvog pogleda! Dok je radio na brodu upoznao je putnika Čarlsa Langdona, koji mu je bezazleno pokazao sliku svoje sestre Olivije. “Bilo je to pre 40 godina” – napisao je Tven kasnije – “ali od tog dana ona je uvek bila u mojim mislima i mom srcu”.
Tvenove najčešće fotografije su u belom odelu sa neizostavnom lulom, ponekad alternativom cigarete. Zato ga svi pamte kao strastvenog pušača i čoveka koji je imao čitavu kolekciju svetlih odela ili samo jedno. Ništa od toga ne važi. Činio se sebi fotogeničnijim u dimu, a u periodu kada se slikao nenamerno je nosio baš to jedno odelo.
“Odelo čini čoveka. Goli ljudi imaju zanemarljiv ili nikakav uticaj na društvo.”
Humor nije bacao samo na papir, nego i na temelj kuće. Dokaz toga je njen naziv “Neslana šala Marka Tvena”. Može se pretpostaviti da se “savetovao” sa Tomom Sojerom kako će kuća izgledati, s obzirom na to da je istovremeno stvarao svoje najpopularnije delo i gradio dom za porodicu. Tri kule su se uzdizale nad kućom, od kojih je najviša bila osmougaona visine 15 metara. Kuća sa pet balkona, prostranom verandom, dimnjacima, dva sprata, devetnaest soba, pet kupatila ličila je i na parobrod i na srednjovekovni zamak, pa i na časovnik sa kukavicom. U neku ruku bila je i naopačke. Taj utisak je odavala kuhinja koja je bila u prednjem delu kuće što nije bilo uobičajeno. Ovaj “fenomen” vlasnik je objasnio: “Bolje da kuhinja bude u pročelju kako posluga ne bi trčala svaki čas u prednje dvorište da posmatra cirkuske povorke i parade kada tuda prolaze”.
Možda su ovde pre njega živeli Ivica i Marica
Poznato je da naš Nikola Tesla nije bio druželjubivo stvorenje, ali Mark je morao da popuni tu prazninu Nikoline asocijalnosti. Tesla se posle završene Realne gimnazije teško razboleo i u tim trenucima je tražio eliksir u savremenoj književnosti. Tako mu je Tven pao šaka. “Bila su to prva dela Marka Tvena kojima verovatno dugujem čudesno oporavljanje, koje je usledilo. Dvadeset pet godina kasnije kada sam upoznao gospodina Klemensa i kada smo postali prijatelji, ispričao sam mu to svoje iskustvo i sa zaprepašćenjem sam gledao tog velikog majstora smeha kako plače”.
Teslina laboratorija im je bila prijatan ambijent za druženje
Istorija i njegovo delo su ga zapamtili kao humoristu i zakletog optimistu. I kao dete je zračio radošću sa ćubom od riđe kose na glavi i sjajnim sivoplavim očima. Međutim, biva zaražen pesimizmom po smrti jedinog sina od četvoro dece. Smrt mu otima i ćerku miljenicu Suzi. Posle 33 godine Olivijine pratnje i ona ga napušta ispraćena smrću. Umiranje ćerke Džin zatvara krug njegovih tragedija. Ostala mu je samo ćerka Klara. Nastavlja da ređa svoje knjige po policama biblioteka, ali tuga i gorčina pišu umesto njega.
Ljudi se nisu okretali za njegovom ćerkom, već za njim
Rekao je…
– Bore samo označavaju mesta na kojima je bio osmeh.
– Biti dobar je plemenito. Učiti druge da budu dobri je još plemenitije.
– Ljubav je jezik koji slep može videti, a gluv čuti.
– Dok istina oblači cipelu, laž je već tri puta obišla globus.
– Budite oprezni pri čitanju knjiga o zdravlju. Možete umreti od štamparske greške.
ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.
