Šta da radiš sa besom, koji ne priliči tvom dostojanstvu?

Ima još jedna stvar – bes je legitimno osećanje za muškarce. Oni su prihvaćeni kao verodostojni i autentični u svom besu, njima je dozvoljeno da pokazuju bes i da traže satisfakciju, dok je besna žena etiketirana kao ludača. Žene su nagrađene socijalnim prihvatanjem kad iskazuju empatiju, pronalaze izbalansirane kompromise, žrtvuju se i ostaju nežne, lepe i mirne, bez obzira na to kako se stvarno osećaju. Nismo naučene da damo oduška besu, niti da ga koristimo kao oružje za odbranu svojih granica. Valjda smo dužne da pronalazimo miroljubiva rešenja, kad svi ostali pucaju od besa i agresije. I zato naš bes nije legitiman, krijemo ga i potiskujemo, umesto da ga zajašemo, kao Deneris svog zmaja i da bljujemo vatru i delimo pravdu, kad su naše granice ugrožene i naše dostojanstvo, čast i osećaj za fer-plej pljunuti i pogaženi. Pronađi svoj bes, pogledaj ga u zacrvenele oči i zapenjenu njušku, prigrli ga i posavetuj se sa njim. Onda ćeš znati šta ti je činiti sledeći put, kad ne budeš mogla prosto da ostaneš mirna i razumna.