Popularna psihologija i nju ejdž zaslužni su za popularizaciju naučnih i ezoteričnih saznanja i za povezivanje jednih i drugih, ali isto tako nanose i mnogo štete, pojednostavljujući i iskrivljujući činjenice, u borbi za pažnju šire javnosti. Imate obilje literature o svim mogućim metodama samopomoći, tehnikama i disciplinama, a vizualizacija je česta tema tog štiva. Zamislite nešto, detaljno i živo – i to vam se ostvari. Naravno da nije baš tako jednostavno, ali to jeste princip – ono što ste u stanju da zamislite, to možete i da ostvarite. Odnosno, čovek ne može da postigne i ostvari samo ono što ne može ni da zamisli.
Šta je, dakle, vizualizacija?
To je tehnika upotrebe, usmeravanja mašte (imaginacije) u cilju stvaranja uslova za ostvarenje onoga što želimo. Treba dodati “svesno i namerno“, jer mi inače stalno koristimo svoju maštu na taj način, samo nesvesno i nehotično.
Vizualizacija radi prema zakonu Univerzuma “slično privlači slično“. Ništa novo niste sada saznali, osim možda koncepta zakonitosti – jer sigurno znate da “nasilje rađa nasilje” i “dobro se dobrim vraća“, makar kao izreke mudrih osoba, kojima verujete i čije mišljenje i stavove poštujete. Ove izreke su nastale na osnovu iskustvenog saznanja kako funkcioniše zakon privlačenja. Na dnevnom nivou možete da se uverite u funkcionisanje tog zakona – kroz ono što nazivamo koincidencijama i slučajnostima. Slučajno se dešavaju baš one stvari od kojih strahujete i slučajno se pojavljuju baš ona rešenja koja su vam potrebna u datoj situaciji. O nečemu razmišljate, ili razgovarate sa nekim, a onda vam, slučajno, u vidno ili audio polje “uleti” ključna reč, odnosno, tema vašeg razgovora.
Disciplinovanom i svesnom primenom vizualizacije možete doći do onoga što želite, pomažući sami sebi u stvaranju pogodnih uslova za ispunjenje vaših želja.
Kako to, zapravo, radi?
“Kakve su ti misli, takav ti je život” – to ste bezbroj puta čuli i pročitali, kao savremenu poruku hrišćanstva. A Buda je rekao “sve što jesmo, rezultat je naših misli” – što je praktično isto i što nas upućuje da razmišljamo o popularizaciji drevnih (istočnjačkih) znanja, odnosno, da popularnoj psihologiji pristupamo istovremeno otvoreno i kritički, kao i da kopamo dublje za originalnim izvorima saznanja. Svakako, ovo o mislima i našoj realnosti je istina i radi kao energetski koncept. Sve je energije – sve što postoji fizički ima energiju i vibraciju, a osećanja i misli su takođe energija, koja može vibrirati na višim i nižim frekvencijama. Kada nam misli vibriraju na niskim frekvencijama – kada smo okupirani strahom, brigom, osvetoljubivošću, zavišću, ljubomorom, osećanjem bespomoćnosti i uzaludnosti, boje naše realnosti su u sivim i beživotnim tonovima i dešavaju nam se neprijatnosti, na dnevnom nivou. Strahovi, zavisti, agresija – nalaze svoje ogledalo u realnosti, jer ga svojom vibracijom traže i prizivaju i kada su te energije dominantne, onda one kreiraju našu realnost. I to se dešava i onda kada pokušavamo da potisnemo “negativna” osećanja, koja su zapravo energija niske vibracije, jer mi kreiramo stalno, svesno i nesvesno.
