Pojam koji se pojavio u savremenoj psihologiji roditeljstva, definiše odnos prema detetu koji se ne zasniva na tradicionalnim vrednostima, ali je mnogo kompleksniji i napredniji od prijateljstva sa detetom.
Prijateljski odnos je greška u koju upadaju roditelji koji nastoje da praktikuju moderno roditeljstvo, a zapravo nisu spremni da preuzmu punu odgovornost i da u potpunosti koriste svoju roditeljsku moć. Ono je na suprotnom kraju od tradicionalnog roditeljstva, koje svoju moć koristi da dete obuzda i ućutka, da ga dresira da bude poslušno, da ne dosađuje i da prihvata sve što mu se kaže i radi sve što se od njega zahteva.
Za odnos ravnopravnog dostojanstva se ne može reći da je na zlatnoj sredini, jer je zreliji, napredniji i sveobuhvatan u odnosu na obe krajnosti u vaspitanju. U praktikovanju ravnopravnog dostojanstvenog odnosa, roditelj kosristi svoju roditeljsku moć u potpunosti, preuzimanjem pune odgovornosti za kreiranje odnosa sa detetom, za atmosferu koja preovlađuje, za ispunjavanje detetovih potreba, za razumevanje i poznavanje svog deteta, usmeravanje i podsticanje njegovih talenata i sposobnosti, za pomoć i podršku u svakom trenutku.
Roditelj koji praktikuje ravnopravno dostojanstvo je uvek dostupan svom detetu, a u situaciji kada je ljut, indisponiran, zauzet, u stanju je da to iskomunicira sa detetom, ne izazivajući kod njega osećanje krivice.
