Verovatno već znate za izraz mansplaining – iz kog su nastale mnoge slične složenice u engleskom jeziku. Jedna od njih je traumasplaining. Šta je to?
To je kada zbog svoje traume imate potrebu da sebe i svoje postupke stalno objašnjavate, da se pravdate drugima, a da to od vas to nisu ni tražili, niti ste im dužni opravdanje. To je jedna od osobina onih koji su navikli da udovoljavaju drugima, takozvanih people pleasera.
View this post on Instagram
Da li ste nekada imali osećaj da ste sa nekim podelili više o sebi nego što ste hteli, pa se posle pitate šta vam se desilo? To je isto traumasplaining. I to je veoma toksičan znak nezalečene traume.
Traumasplaining znači da vaša osećanja i realnost ne smatrate validnim, pa vam je za to potrebna potvrda drugog. Često pričamo o gaslajtovanju drugih ljudi, sasvim zapostavljajući činjenicu da usled trauma umemo da gaslajtujemo i sami sebe. Ovakvo ponašanje je izazvano traumama i sasvim nesvesno. Objašnjavanje samih sebe je automatsko, ni ne razmišljate o tome i zašto to radite.
Prema stanovištu psihologa, to radimo zato što nam je potrebna spoljna validacija, jer ćemo se jedino tako osetiti sigurnim. I to nije prava sigurnost, već njena iluzija. Vaše telo će to znati, pa će ostati u grču. Zato osećaj sigurnosti ne treba da tražite u drugim ljudima, u njihovoj ljubavi i odobravanju, nego u sebi samima. Da sami sebi kažete da je sve što osećate sasvim u redu i normalno, da je vaš pogled na svet validan, da sami sebi pružite taj osećaj sigurnosti, jer sigurnost upravo i dolazi iznutra.
Kada se oslanjate na druge za tako nešto, počećete isuviše da zavisite od drugih. Nećete moći da budete emotivno samostalni, da regulišete sopstvena osećanja i da, na kraju krajeva, budete sigurni u sebe.
View this post on Instagram
Postoji velika razlika između toga da delite vaše traume i osećanja u sigurnom okruženju da bi vam rane zarasle, kao i pravdanja i traženja validacije od bilo koga. Preterano deljenje svojih najranjivijih delova bilo kome – može biti veoma štetno za vas, jer ne zaslužuje svako da mu se toliko otvarate, niti vam svako misli dobro. Pored toga, konstantno deljenje tih osetljivih stvari može usporiti vaš proces zaceljenja.
Stvar sa traumasplainingom je da, kada jednom počnete, teško ćete znati da se zaustavite i ubrzo će previše ljudi znati vaše traume iako isprva niste ni imali nameru da sve to sa njima podelite. A toliko stvari delite zato što vam je potrebna validacija, potrebno vam je da vas neko u potpunosti razume i odobrava.
Dobra vest je da se i od traumasplaininga možete zalečiti, a prvi korak u tome je da postanete svesni kada to radite i da u istom trenutku prestanete. Nemojte sebe kriviti što ovo radite, jer i sam traumasplaining je proizvod traume. Naučite da kažete “ne”, onda kada nešto ne želite, a da se nekome ne pravdate i pružate opširno objašnjenje. Zapamtite da nikome ništa niste dužni.
Pronađite načine kako možete sami da se regulišete, u kojim situacijama se osećate sigurnim, zaista sigurnim? Dajte sebi dozvolu da osećate razna prijatna i neprijatna osećanja, plačite kad vam se plače i počnite da verujete u to da vam nije potrebno odobrenje nijedne druge osobe osim vas samih.
Naslovna fotografija: instagram.com/loveradiationx
Jovana Petković
