Svi se raduju suncu, normalno – upliv sunčeve svetlosti podiže raspoloženje, svi odmah živnu, naročito ako je danima pre toga bilo oblačno. Sunce nam greje i dušu i telo i većina ljudi voli leto i sučane dane, a ne voli kišno jesenje doba, zimsko sivilo, tmurno, oblačno vreme, vetar, padavine, oluje i grmljavinu. Sad, voleti više sunce nego kišu, nije ni čudno, niti znači nešto više od toga da smo vedriji i energičniji kad je lepo vreme i da smo usporeni, pospani i zamišljeni, kad je oblačno i kišno. To šta volimo ili ne volimo, spada u naše lične preferencije i ne utiče značajno na naše funkcionisanje – možda ćemo biti baš rasejani na poslu i brljati onih dana kad smo euforični jer je napolju divno vreme (a mi ne možemo ni prozor da otvorimo) i možda ćemo biti skoncentrisani i lakše uočavati greške onda kad smo usporeni i neveseli, jer je oblačno. To je i dalje samo raspoloženje, dok je meteoropatija već nešto više od raspoloženja – to je uslovljenost.
Loše vreme koje ne podnosimo, izaziva nam fizičke bolove i neprijatnosi i psihičke smetnje, anksioznost i depresiju. Otičemo u fazama punog meseca i osećamo se kao da ćemo da prsnemo, a pored toga nas tresu i nekontrolisane emocije, uglavnom bes i tuga na smenu. Bole nas kosti, zglobovi, kičma, kad je danima kišno i hladno, osećamo kao da nam se zaista “kosti tresu” od neke unutrašnje jeze, koju ne možemo da oteramo slojevitim oblačenjem i angažovanjem dodatnih grejnih tela. Boli nas glava. Nije nam ni do čega – vidimo besmisao i beznadežnost, isto onako jasno kao što vidimo sunce u punom sjaju i sa njim polet i životnost. I to je negde i dalje shvatljivo i prihvatljivo. Izdržimo zimski period i jedva čekamo da počnu topli i sunčani dani. Naviknemo da trpimo zimu i da iščekujemo leto, a ako je zima snežna, ledena i sunčana, onda i tada imamo lepe dane, kada smo puni energije i volje za životom.
Ali šta ako spadamo u one retke čudake, koji pate od naopake meteoropatije? Kojima lakne kad počne da pljušti, bude im se čula i izoštrava um kad počnu da pucaju gromovi, sevaju munje i vitlaju vetrovi.
Sezonski afektivni poremećaji, kako se tačnije meteoropatija zove, registruju se i kod jedne male populacije, koja uživa u užasnim vremenskim uslovima – vreme koje svi drugi mrze i jedva čekaju da prođe, njih oživljava, daje im snagu i volju i tada se osećaju najbolje.
