Težeći ličnom razvoju, ljudska bića zapravo streme ka osećanju ispunjenosti, koja se sastoji od zadovoljstva svojim životom i od prihvatanja sebe i svega što nam život donosi. Mir u duši – to je ono što tražimo, a na tom putu nam je potrebno oslobađanje od ograničenja nesvesnosti, nezrelosti i neiskustva. Dakle, svesnost, zrelost i mudrost, donose nam slobodu da biramo kako ćemo reagovati, da svesno posmatramo sebe u svakoj situaciji (čak i onda kada smo obuzeti osećanjima, ranjivi, povređeni, kad nam nije dobro – zapravo, naročito tada!), da nosimo odgovornost za svoje misli i osećanja i za to kako utičemo na druge (uglavnom naše bližnje).
Sloboda hrabrosti
Oslobađanje od svih sputavajućih okvira, stereotipa, predrasuda, osvešćivanje nesvesnih sadržaja – zahteva elementarnu hrabrost. Veliki je rizik usuditi se da krenemo mračnim putevima otkrivanja, pronalaženja i prihvatanja sebe i mnogi ljudi ga nikad ne preduzmu, bežeći od sebe čitavog života. Strah, stid, sputanost – mnogi radije biraju (nesvesno) ograničenost, nego unutrašnju slobodu, jer je i sama pomisao na suočavanje sa svojim manjkavostima, povredama, bolovima, sa svojim pravim ja, zastrašujuća i obeshrabrujuća.
Sloboda iskrenosti
Sama po sebi, istina je oslobađajuća. Najgora istina bolja je od najbolje laži, jer nas uranja u realnost, omogućava nam susret sa svojim bićem u sadašnjem trenutku, iskustvo koje hrabri praktikuju svakodnevno. Jer iskrenost se pre svega odnosi na istinu o sebi. Bez istinske istinoljubivosti, bez istine kao ultimativne kategorije u odnosu prema sebi i svima ostalima, prema životu i prirodi, duhovnom i materijalnom ustrojstvu sveta, nema ni svesnosti, ni prave zrelosti, niti mudrosti.
