Pored disanja i fokusiranja na sadašnji trenutak, na kanalisanje i neutralisanje stresa blagotvorno deluje tišina. Naučnici kažu da sedenje u tišini popravlja štetu koju nam nanosi konstantna buka i zvuci oko nas koje više i ne registrujemo. Tišina nas umiruje i usporava, osećamo se spokojno i opuštamo se, a to automatski otklanja posledice stresa. Veoma je teško u savremenim uslovima života pronaći sat ili dva za boravak u tišini, a najdelotvorniji je boravak u prirodi – pola sata u šumi, u vrsti tišine koju donosi priroda sa svojim specifičnim šumovima i zvucima koji su sasvim različiti od onih kojima smo okruženi i danju i noću i koji zapravo prožimaju i trenutke tišine koje uspemo da provedemo sami sa sobom u svom stanu, u urbanom okruženju, isceljuje nas, odmara i podmlađuje. Ako ne možemo da priuštimo sebi redovan boravak u šumi, možemo da izvedemo šetnju po obližnjoj prirodi, ili boravak u parku, na vazduhu, okruženi drvećem i zelenilom. Dovoljno je da gledamo oko sebe (zelenilo odmara oči i umiruje um), da dišemo i budemo prisutni.
Izvor fotografija: instagram.com/glitterguide
Brankica Milošević
