Lakše ti je da ne pričaš o svojim problemima. Shvataš da ih na taj način nećeš rešiti i da razgovori o problemima samo pojačavaju energiju problema. Nema svrhe pričati o problemu nekome ko ne može da ti pomogne da ga rešiš – možete zajedno da utonete u samosažaljenje, jer možda i ta osoba ima slične probleme, ali to ništa ne menja, a nekako slabi tvoju snagu i rešenost.
Ljudi su skloni da minimalizuju tvoje probleme. To što se tebi dešava, nije ništa strašno, nisi životno ugrožena, njima se desilo sto puta gore… Ali tvoja osećanja su takva kakva su, a problemi nisu tu da se nadmećete čiji su veći.
Oslanjaš se na sopstvenu procenu i osećaj. A to se možda potpuno razlikuje, ili je upravo suprotno od onoga kako drugi rezonuju. Ali njihove procene mogu da budu istinite i da važe za njih u potpunosti, a za tebe uopšte ne.
Svako od ljudi u tvom životu ima svoju ulogu. Nečija je važnija, a neko će ostati na periferiji tvog kruga poverenja. I te uloge se možda menjaju, neki ljudi odlaze i veze se prekidaju, a dolaze neki novi i preuzimaju najvažnije uloge. Neki odnosi su trajni (malobrojni) a neki nisu. I nemaš problem sa tim.
