Ono što nas najčešće drži fokusirane na prošlost, umesto na sadašnjost, jesu neiskazane emocije, naboj koji je ostao neispražnjen i neusmeren. Nerviramo se odmotavajući i preispitujući događaj u kome nismo reagovali kako treba, nismo rekli ono što sada znamo da je trebalo reći, gde smo ostali zbunjeni, povređeni, uplašeni, poniženi… Jedan od načina da se retroaktivno oslobodimo tog naboja, jeste spisak stvari koje nismo rekli osobi koja nas je povredila. Najviše nas povređuju oni koji nam najviše znače, ali i kritika i ismevanje od nevažnih osoba isto tako bole i zadržavaju našu energiju na bolnim mestima. Pokušajte da im kažete sada, kad niste mogli tada. Napišite pismo osobi koja vas je povredila, napravite spisak rečenica koje niste izgovorili i učinite to ručno, na papiru. Pročitajte ono što ste napisali i pošaljite to sve u prošlost – iscepajte ili zapalite papir. Oni koji su to radili, svedoče da su osetili fizičko olakšanje, kao da su se oslobodili tereta, za koji nisu ni znali da ga nose.
Samo sam htela da me voliš
Ponekad vas u prošlosti drži osećanje da ste dete koje grde, ne razumeju ga i ne daju mu adekvatnu potvrdu njegove vrednosti. Ponekad nam fali ljubav i podrška roditelja, koji su uvek bili kritični i cinični i nikada nisu bili ponosni na nas. Imenujte roditelja i recite mu sve. Kako ste ga obožavali i nastojali da mu udovoljite, kako ste bili buntovni i besni jer ste hteli da vas primeti i uvaži, da vas pita kako ste i zašto ste, a ne samo da zaključuje i presuđuje. Kako ste odrasli sa osećanjem da niste dovoljno dobri, da ne zaslužujete ljubav i podršku i kako ste rešili da postanete nevidljivi ili da se nametnete takvi kakvi ste i da ne odustajete od sebe, iako je on odustao od vas. Razumevanje za roditelja koji nije umeo bolje i drugačije, dolazi samo po sebi, kad iskažete vapaj, koji nikada niste uputili konkretno i verbalno, iako su celo vaše odrastanje i svaka vaša suluda i destruktivna akcija bili taj vapaj.
Ako pismo upućujete bivšem partneru, imenujte ga i prozovite za sve one situacije kada ste se osećali izdano, usamljeno, odbačeno, iskorišćeno. Izrazite bes i tugu, oni uvek idu zajedno. Sada nije važno zašto vam nije uspelo, važno je da iskažete svoja osećanja, ona na koja on nije reagovao, nije ih primetio i uvažio. Toliko puta ste se preispitavali o tome šta ste mogli bolje i drugačije da uradite, da li ste mogli da budete manje zahtevni ili da sami višen dajete, jer vam se uvek čini da je do vas i da možda niste dali sve od sebe i učinili sve što možete. Napišite mu koliko vas boli što ste stalno sumnjali u sebe, štiteći svoju ljubav prema njemu, ne želeći da ga pozovete na odgovornost, u strahu da ga ne izgubite. Naneli ste štetu sebi, čak i veću od one koju vam je naneo on, svojim ponašanjem.
